Utorak 12 Studeni 2019

Pretraga

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Liječenje raka

ŠTO (NE) TREBA ZNATI O NASTANKU I LIJEČENJU RAKA (Četvrti dio)

18 Tra 2009
(Reading time: 8 - 15 minutes)

Korisnička ocjena: 5 / 5

Zvjezdica aktivnaZvjezdica aktivnaZvjezdica aktivnaZvjezdica aktivnaZvjezdica aktivna
 
Dva tretmana u liječenju raka već smo ranije opisali. To je liječenje vitaminom B17 (farmaceutski nazvan "Laetril" ) koji djeluje tako što cijanid ulazi u kanceroznu stanicu upakiran s molekulom šećera i praktično truje kanceroznu stanicu. Vitamin B17 u prirodi se nalazi u raznim sjemenkama voća, najviše marelice, ali i jabuke, kruške, bobičastog voća. Gorkast okus ovih sjemenki otkriva njegovo prisutstvo, odnosno prisutstvo cijanida. Drugi način trenutnog ubijanja raka je aparat Rojala Rejmonda Rajfa koji djeluje radio valovima s određenim frekvencijama i uništava mikrobe u stanici raka. Praktično on je mogao uništiti sve mikrobe u organizmu.
A kancerozna stanica, po nalazima mnogih istraživača, sadrži upravo neki mikrob.

Ovakav aparat je bio opasnost za farmaceutski biznis.


Kada je Rajfov laboratorij spaljen nastupio je "medicinski mrak" iz koga su  na scenu stupile kemoterapija  i X-zračenje kao priznate metode za "liječenje" raka. Vremenom su se počele pojavljivati bolesti za koje nitko do tada nije znao (Alchajmerova bolest, multipla skleroza, AIDS...), a rak je dobio epidemijske razmere.

(NE)MOĆ  ELEKTROMEDICINE

Razlog zašto elektromedicina može liječiti gotovo "sve bolesti"  je što se ona bavi samim fundamentom života. Naime, sve više se otkriva da je život (kao i čitav svemir) nastao iz električne energije i da se održava pomoću električne energije koja na Zemlju stiže sa Sunca. I u svom fundamentu je neuništiv.

Električna energija nastaje kad se u organizmu vrlo složenim biohemijskim procesima (svaka stanica je dipolarna) elektroni prebacuju iz jedne molekule u drugu i taj složeni proces njihovog kretanja u organizmu nazivamo život. Ovo prebacivanje na neki način liči na fantastično brzu  igru flipera koja se nikada ne smije prekinuti, a kuglica je elektron koji udara od jedne do druge molekule.


Električna energija u organizmu se može  uskladštiti i u formi molekule adenozin difosfata (ADP) u dijelu stanice koji se naziva mitohondrij i zapravo je to stanična baterija koja se mora  stalno dopunjavati. Punjenje počinje kada elektron formira molekule adenozin trifosfata (ATP). Formiranje ovih molekula je zapravo "energetska potpala" koja ce omogućiti staničnoj tvornici za preradu hranjivih tvari da se pokrene.


Da bi se iz ADP stvorio ATP prethodi jedan veoma složen kemijski proces nazvan "Krebsov Ciklus" (po njemačkom nobelovcu Hansu Adolfu Krebsu). To je zapravo "lanac reakcija limunske kiseline" koji se završava stvaranjem ATP-a. Ali, transport elektrona nastavlja se i dalje kako on ide od jedne do druge molekule i stvara još više ATP molekula. Ovaj proces je nazvan "lanac transporta elektrona" (ETC).


Tako formirane molekule se međusobno ponovno vezuju na određen način i čitav ovaj proces je točno programiran, pa je zapravo sam proces života mnogo složeniji nego što je samo prolazak elektrona.

Baš kao što elektron u računalu prolazi vrlo precizno kroz minijaturna integralna kola u čipu, a ovi svi čipovi su opet stavljeni u integralna kola na višem novou, možemo onda zamisliti šta se događa u ovim integralnim kolima kada se putanja elektrona zbog pogrešne softverske instrukcije, koju može izazvati računalni virus, poremeti.

Je li vam je zbog takvog poremećaja palo na pamet da uzmete čekić i kliješta i počupate neki čip?
A upravo to je rješenje u liječenju raka za kojim poseže današnja kirurgija - odsijecanjem oboljelog tkiva odnosno tkiva sa stanicama kroz koje elektroni ne protječu kako treba.

Frapantno je kako pojedini medicinski invazivni tretmani (npr. bronhoskopija) liče na srednjovjekovne inkvizicijske tretmane?.


„Aparatura je naizgled dobra, tehnologija je prikladna, nehrđajući čelik se sjaji, sve miriše na izopropil alkohol. Mislim da su oni najveći prodavči na svijetu. Jednog dana ćemo se osvrnuti na ovaj vijek i smijat ćemo se, ali ćemo prvo zaplakati. Ovo je jedan od najprimitivnijih perioda. Bit će nazvan Mračno Doba Medicine“.



Kako nastaje kancer sa ovog aspekta?
Ukoliko se dotok elektrona prekine, prekida se i Krebsov ciklus i "lanac transporta elektrona" (ETC). Tako se prekida stvaranje ATP molekula pa se mitohondrija (ćelijska baterija) ne puni i i to predstavlja kritično stanje za ćeliju.
Ali, čim elektroni nastave da dolaze i ovaj proces se obnovi i ćelija
nastavlja sa normalnim radom. Problem nastaje kada se ovaj Krebsov ciklus i
"lanac transporta elektrona" prekinu i nisu više u stanju da se uspostave. I
taj zastoj traje mesecima i godinama. Tada broj ATP molekula u mitohondriji opada i ona ne može da se dovoljno napuni.
I to je upravo slučaj sa kanceroznom ćelijom. Njen ATP je veoma nizak, Krebsov ciklus je prekinut, elektroni ne protiču i ćelija nije u stanju da normalno funkcioniše.


Razlog za nastanak ovakvog poremećaja može biti ulazak nekog mikroba u ćeliju. I mnogi istraživači kancera su ga u kanceroznoj ćeliji i videli. Problem je što su neki videli virus, neki gljivicu, neki plesan, a neki su to nazvali bakterijom koju ne napada kiselina (koja je mutirala u gljivicu). Neki su to nazvali amebom (npr. trihomonad).

I svi su bili u pravu jer je mikroorganizam bio pleomorfan. A prvi koji je video pleomorfni
mikroorganizam u ćeliji kancera bio je upravo Rojal Rejmond Rajf. Video ga
je živog u četiri oblika i gledao je kako pred njegovim očima menja svoju formu i od virusa postaje gljivica, da bi se opet preobratio u virus. I Rajf je to svojim eksperimentima 300 puta izveo u laboratoriji i dokazao ono što je pedeset godina pre njega otkrio dr Antoan Bešam.


Profesor Bešam je tvrdio da svi mikroorganizmi nastaju u samoj krvi usled povećane kiselosti i tada se sićušne tačkice iz krvi nazvane somatidi (mikrozime ili protiti) formiraju u složenije proteinske forme kao sto su virusi, bakterije, gljivice, plesni... Njihov zadatak je da čiste kiselu
sredinu. U suštini najmanja proteinska tvorevina u organizmu je somatid
(protit), a ne ćelija. I oni nikada ne umiru. Nakon smrti organizma oni i dalje vrše razgradnju tkiva u procesu truljenja. Dakle, mikrobi ne dolaze u organizam spolja, kako je tvrdio Luj Paster, već se stvaraju u krvi i po potrebi se pojavljuju u više različitih oblika. Oni su tako posledica bolesti, a ne njen uzrok. I to je suština teorije Antoana Bešama, eminentnog
profesora medicine i molekularne biohemije čije je ucenje vec decenijama
zataškano.
Njegovi savremenici Luj Paster i jos mlađi Robert Koh su to odbili da prihvate. Koh je verovao da su svi mikrobi jedinstveni u svom obliku pa ih je čak klasifikovao. Paster je na samrti ipak priznao svoju grešku.

Strah od mikroba i njihovo grozničavo uništavanje je cilj koji je medicina postavila još u 19. veku. I danas je alopatska medicina na tim pozicijama.
Ali, znanje iz biologije se polako menja i medicina će morati da se izučava na potpuno novim biološkim osnovama. I to je holistička medicina. To farmaceutskom biznisu ni malo
ne odgovara.


VIRUS RAKA
Za savremene nezavisne istraživače kancera ostala je samo zagonetka kako jemikroorganizam dospeo u ćeliju, odnosno da li se u njoj stvorio (u anaerobnim uslovima) ili je ušao kroz oslabljenu ćelijsku membranu. Ali, činjenica je da se on može naći u kanceroznoj ćeliji i da su ga mnogi naučnici i sa najeminentnijih svetskih klinika videli.

Rimski onkolog Dr Tulio Simoncini  je otkrio gljivicu kandidu i za nju čak tvrdi da je obavezno prisutna kod obolelih od raka. Gljivice se često unose i pušenjem.


Sta se u tom slucaju dogada u ćeliji kancera slikovito je opisao R. Vebster
Ker.
Kada se nade u ćeliji mikrob počinje da presreće glikozu koja ulazi u ćeliju i hrani se sa njom, uskraćujući tako hranu ćeliji. Mikrobi onda izlučuju mikotoksine, zapravo opasne hormone, i u unutrašnjosti ćelije se stvara prljavština u formi ćelijskog gliba. Mikotoksini su veoma kiseli i
unutrašnjost ćelije postaje sve kiselija. I to je upravo karakteristika kancerozne celije - što je ćelija duže kancerozna ona je kiselija.

Pošto mikrooganizam otima molekule glikoze, ćeliji ostaju na raspolaganju veoma
male količine za ishranu (glikoza u ćeliji treba da se konvertuje u piruvat kako bi ušla u mitohondriju). Zbog velike količine "dubreta" u ćeliji, ona nije u stanju da proizvede dovoljno molekula ATP kako bi se pokrenulo "baterijsko" punjenje mitohondrije. Mitohondrija se tako nalazi kao na dnu kaljave bare u kojoj ne moze da "diše". Energetski nivo mitohondrije opada
jer se smanjuje broj ATP molekula .

Šalju se signali receptorima insulina i receptorima glikoze na ćelijskoj membrani i traži se još glikoze. Organizam obolelog od raka zato traži da jede slatko. U ćeliju kancera ulazi cak 15
puta više glikoze, ali mikrob i dalje presreće te molekule i obilno se hrani
i umnožava. Tako mikrob postaje zdrav i uhranjen, a ćelija bolesna i izgladnela i  prosto se "davi" u glibu od opasnih hormona i mikotoksina.
Ovde verovatno postoji biološki limit, primećuje Ker, koliko receptori mogu plasirati
glikoze ćeliji i kada je taj limit ispunjen ne postoji drugi nacčin da mitohondrija dobije dovoljno energije. Zbog malog broja ATP molekula energetski nivo opada i ćelija postaje anaerobna. I to mikroorganizmu savršeno odgovara.


"Medicinski establišment preko svojih medija najčešće plasira priču da je oštećena DNK  uzrok kancera. Dok u retkim slučajevima nečiji normalan DNK može pružiti imunom sistemu predispoziciju da dobije kancer, DNK oštećenje nikada nije bilo uzročnik ni jednog raka. Kancer nastaje samo kada je Krebsov ciklus i "lanac transporta elektrona" (ETC) prekinut iznutra u mitohondriji. DNK oštećenje ne može prekinuti Krebsov ciklus i tako ne može
nastati kancer", tvrdi Ker.


Medicinski establišment želi da zavara javnost i mnoge naučnike ovom tvrdnjom i to iz dva razloga. To ljudima daje utisak da je istraživanje raka veoma složeno i mora dugo da se vrši i do leka mora proći jos puno vremena, pa je zato potrebno jos mnogo novca. U međuvremenu se vrse istrazivanja za vojne potrebe.
Na osnovu istraživanja Rona Gdanskog, koje se  tiče oštećenja DNK, radi se o ostećenju DNK mikroba koji je unutar ćelije i koji je uzročnik oštećenja DNK kancerozne ćelije. Tako da DNK oštećena ćelije nije uzrok kancera, već se ona naknadno osteti zbog mikroba u njoj.
Medicina tako koristi viruse koji se ubacuju u ćelije sa defektnim DNK u nameri da pomoću njih poprave DNK ćelije. Ovo se naziva "genskom terapijom" jer je poznato da DNK mikroba (nazvanih "vektori") unutar ljudske ćelije
mogu uticati na DNK unutar same ćelije.

(Dakle, ako ovo ne leči rak, onda možemo samo zamisliti kakvi se sve genski eksperimenti vrše i sa kojim ciljem).


Kada znamo sve ovo postoje četiri načina da se leči kancer:

1. Ubijanjem kanceroznih ćelija;

2.Ubijanjem mikroba unutar kancerozne ćelije;

3.Jačanjem imunog sistema tako da on ubije kanceroznu ćeliju (navede je na apoptozu);


4. Preobraćanjem mikroba unutar ćelije u mikrob "u hibernaciji" nazvan protit, somatid ili mikrozima. To su osnovne jedinice zivota koje je definisao i otkrio Besam.


Najveći problem kod većine alternativnih terapija koje smo već naveli je što se prilikom ubijanja ćelije kancera to obavlja postepeno kako bi se na kraju naveo imuni sistem da ćeliju navede na apoptozu. U tom periodu dok traje tretman u samom tumoru dolazi do zapaljenskog procesa i stvara se otok, pa se masa tumora prvih nedelja terapije poveća. Posebno kada dode do navale električne energije u njega. Ukoliko se radi o tumoru na mozgu ili u plućima ovo može biti veoma nezgodno, pa se zato za svaki tumor traži adekvatna
terapija. Ubijanje  ćelije cijanidom iz vitamina B17 nema ovaj problem, ali
ova terapija je u SAD zabranjena i danas se obavlja najviše u na jednoj privatnoj
klinici u Meksiku.


Dakle,  gotovo savršen način za ubijanje uzročnika kancera je ubijanje mikroba u ćeliji, tako da ćeliju može da ubije imuni sistem, kada se obnovi Krebsov ciklus.


I to je uspešno radio Rojal Rajf tako sto je precizno izračunao frekvencije kojima je oscilirao mikrob u ćeliji kancera. Ali, svi njegovi radovi su uništeni. I tu tačnu frekvenciju za sada verovatno niko ne zna. Mada se mnogi trude da to rade sa približnim frekvencijama.


Kada su 1990. doktori Stiven Kali i Vilijam Liman istražujući AIDS objavili svoje otkriće da mala količina naizmenične struje (50 do 100 milionitog dela ampera) razara enzim mikroba, za ovo se zainteresovao doktor fizike Robert Bob Bek koji se trideset godina bavio elektromedicinom. Eminentne klinike i naučno istraživački centri nisu bili zainteresovani da otkriće Kalija i Limana  dalje usavrše. Možete pretpostaviti zašto. Ovo otkriće je zapravo značilo da se mikrob može sprečiti da se obmota ili "nakač" za  ćeliju (npr. za bela krvna zrnca). Ovo bi farmaceutski biznis definitivno zavilo u crno.


Da ga ne bi zadesila sudbina Rojala Rajfa, doktor Bek je morao da bude oprezan, pa je najveći deo istrazivanja vršio izvan SAD, a aparat za ubijanje mikroba, koji je sklopio nikada nikom nije ponudio kao celinu, već se on i danas prodaje i u delovima. Oni koji žele da se leče od raka ovom do sada najefikasnijom metodom, moraju  sami da ga sklapaju kod kuće po instrukcijama i sa preciznim protokolom doktora Boba Beka. I nemojte da se čudite zbog toga, vreme u kome živimo je gore nego vreme srednjevekovne inkvizicije. Zakoni su i kod nas kao i u zapadnim zemljama takvi da pravo da primenjuju medicinske tretmane (što ne znači i da leče) imaju samo oni kojima je to država odobrila.  U protivnom ste prevarant i nadrilekar, bez obzira koliko znanja i uspeha u lečenju imate. I to su čak i neki edukovani lekari u Srbiji već osetili na svojoj koži. Zbog prevare koja se naziva hemoterapija i zračenje, niko još nije otišao u zatvor, iako je mnogo ljudi ovako već  otrovano i ubijeno.



PROTOKOL BOBA BEKA

Bob Bek je napravio aparat koji pomoću veoma slabe električne struje praktično ubija sve mikrobe u krvi, osim onog u kanceroznoj celiji. Po njegovoj zamisli, oslobadanjem organizma velikog broja mikroba, imuni sistem izuzetno ojača tako da može sam da izvrši korekciju u kanceroznoj ćeliji i obnovi zaustavljen Krebsov ciklus.


Bekova prva naprava nazvana je Prečistac krvi ili Elektrifikator krvi. Pomoću malih elektroda zakačenih na određene delove tela stvara se vrlo malo naizmenično strujno kolo gde se polaritet menja četiri puta u jednoj sekundi. Električna struja razara ključni enzim na površini mikroba (kako su otkrili Kaali i Liman), i onemogućava njegovu deobu. Organizam bezbedno
izlučuje  onesposobljene mikrobe i oni tako više nisu u stanju da se nakače ni na jednu ćeliju. S obzirom na količinu toksičnih materija koju savremeni čovek unosi svakodnevno u organizam, ovih mikroba je zaista mnogo.Elektrifikacija krvi uključuje i slabu elektroporaciju.  To znaci da membrana ćelije postaje mnogo vise propustljivija tako da kroz nju mogu da
prođu mnogi polarni molekuli koje ona inače ne bi propustila. Tako se i
absorpcija nekih nutrijenata povećava i do 20 puta.

Problem je što se i njihova toksičnost tako uvećava. Zato Protokol Boba Beka uključuje i listu sa supstancama koje se u vreme tretmana elektrifikacije krvi ne smeju naći u krvnoj plazmi. Tu spadaju blago toksični vitamin A, Vitamin D, beta karotin, niacin, kofein, nikotin i mnoge druge stvari koje u malim količinama nisu otrovne, i čak su i neophodne kao redovni nutrijenti ćelije. Ali čak i voda sa česme, ukoliko bi se sve iz nje apsorbovalo, može biti smrtonosni
otrov.

Posebno smrtonosni mogu biti tokisni iz belog luka i uopšte luka.Zato najmanje nedelju dana pre početka elektrifikacije krvi mora se izbeći konzumiranje bilo koja medicinske trave, domaće ili orijentalne. Dve nedelje pre tretmana i nakon tretmana se mora prekinuti svaki unos lekova i sl.


Doktor Bek to precizno navodi u svom protokolu.


Ovaj svoj izum Bek je namenio pre svega obolelima od AIDS-a, jer je to bolest koju karakteriše upravo veliki broj mikroba i drastičan pad imunog sistema. I to bi bio epohalan lek, posebno ako se zna koliko AIDS ubija ljudi na planeti, a da sam virus (HIV) nikada nije  snimljen i dokumentovan. Zato neki naučnici veruju da je i ovde u pitanju jedna velika prevara, koja treba da ubije milione ljudi, posebno u Africi.  Farmakobiznisu će naravno,
od vakcina i otrovnih lekova, doneti ogromnu zaradu.


Ali, elektrifikacija krvi nije bila dovoljna za obolele od AIDS-a, jer su se nakon tretmana mikrobi ponovo stvorili u krvi. Tako je Bek pretpostavio da su se oni negde sakrili , kao u crevima ili tkivima. Posebno mesto za skrivanje mikroba su kanali korena zuba. Zato je on izmislio Magnetni pulsar (impulsni uređaj koji pravi oscilirajuće magnetno polje), koji je
mogao i njih da redukuje.

Nakon smrti Boba Beka (umro je 2002.) pojavili su se mnogi već sklopljeni aparati, navodno po njegovoj šemi za "čišćenje krvi" i sl. Mogu se kupiti i preko interneta.


Uništavanjem svih mikroba u organizmu imuni sistem je toliko ojačan da  je u stanju da napravi više od 2000 neuropeptida (nervnih proteina) medu kojima je najpoznatiji interleukin i interferon, poznati kao borci protiv kancera.


"Demontirani" mikrobi su tako vraćeni u stanje "hibernacije", odnosno u formu somatida (protita) i kao takvi ostaju  ćeliji. Oni se ponovo mogu formirati kao mikrobi ukoliko se u ćeliji opet stvori kisela sredina. Zato je očito važno da se promeni način ishrane, i maksimalno spreči kiselost.


Na ovaj način se kancer uništava brzo i bez otoka.

Naravno, farmaceutski biznis bi sa ovom metodom, ukoliko bi se primenjivala u zvaničnoj medicini, načisto propao. Zato je Protokol Boba Beka stavljen u ilegalu, a elektromedicina će morati da čeka bolje dane.

Za sada jedini način za one koji ne veruju konvencionalnoj medicini i nalaze se u završnom stadijumu kancera jeste da se naoružaju znanjem  o nastanku kancera i o ljudskoj anatomiji i da nauče da sklope Bekovu napravu, koja se kupuju samo u delovima (i nikada ne stižu svi odjednom).


Jedini problem u ovoj terapiji je što nema nikakvog efekta ukoliko je organizam već prošao hemoterapiju i radijaciju pri čemu je došlo do oštećenja velikog broja ćelija i drastičnog pada imunog sistema.


Piše: Ivona Živković
O autoru
Danijel Folnegović
Author: Danijel FolnegovićWebsite: http://fx-files.comEmail: Ova e-mail adresa je zaštićena od spambota. Potrebno je omogućiti JavaScript da je vidite.
Owner
Danijel Folnegović je oduvijek bio zainteresiran za sve što ima veze s paranormalnim. Zarazio se time tamo davne 1993. gledajući prvu epizodu serije Dosije X. Voli pisati o bilo ćemu zanimljivom od NLO-a, vanzemaljaca, teorija urote, teorije o drevnim vanzemaljcima i nerješenim misterijama. Također, ima strast prema SF serijama i filmovima, ali i nogometu. Pokretač je ove stranice i brine o njenom neometanom radu. Povremeno se pojavljuje kao gost u nekim TV i radio emisijama.
Nedavni članci:

Comments powered by CComment

WMD hosting

wmd dno