Tajna društva
Vremenplov,filadelfija experiment
02 Stu 2014
- Detalji
- Napisao/la Miro Sinj
- Hitovi: 12759
Da li je tehnologija putovanja kroz vrijeme u rukama Amerikanaca?
Postoji video kaseta na kojoj su zabilježene informacije o eksperimentima u Filadelfiji i Montauku koje bi, ako su tačne, mogle izmjeniti tok povijesti.
Na kaseti se nalazi intervju načinjen u nečijem domu na Long Ajlendu. Troje ljudi je sjedilo i razgovaralo o eksperimentu u Montauku, a među njima je bio i Preston Nikols, poznat po eksperimentima za putovanjem kroz vrijeme.
Napomene o eksperimentu u Filadelfiji
Filadelfijski eksperiment, poznat još i kao Projekt Duga, dugo je bio tema kontroverzi i rasprava. To je bio pokušaj mornarice da napravi brod koji ne bi mogao biti detektiran magnetnim minama niti radarom.
Takođe je bilo riječi o projektima koji su uključivali eksperimente sa nevidljivošću i kontrolom uma. Istina o ovom projektu nikad neće biti objavljena u javnosti.
Međutim, rezultati ovih eksperimenata su bili mnogo drugačiji i opasniji nego što je mornarica očekivala. Iako priča djeluje suviše bizarno da bi bila tačna, previše slučajnosti upućuje na njenu istinitost. Postoje lude priče o ovom zloglasnom eksperimentu: glasine o ljudima koji su bili ‘zamrznuti’ u vremenu mjesecima, o ljudima koji su putovali kroz vrijeme itd.
Nikola Tesla je 1930. umješan u grupu koja je eksperimentisala sa kretanjem kroz vrijeme i prostor. Početkom tridesetih godina, Univerzitet u Čikagu je istraživao mogućnost nevidljivosti upotrebom struje.
Ovaj projekat je 1939. premješten u Prinstonov institut naprednih studija, nedaleko od Fialdelfije. Tamo su uspjeli da načine nevidljivim manje objekte. Predstavili su ovu tehnologiju vladi. Pošto je rat bio u toku, vojska je željela da se istraživanja nastave u tom pravcu.
Tesla je došao do istog zaključka kao i Einstajn, a to je da razvitak ove tehnologije ne bi bio korišćen za dobrobit čovečanstva.
Vlada je 1943. sprovela test koristeći domaće životinje na brodu USS Eldridge. Životinje su postavljene u kaveze i brod je načinjen nevidljivim. Međutim, kada je brod ponovo materijalizovan, mnoge životinje su nestale ili su im ostali tragovi radijacije i opekotine. Tada se nisu održali testovi sa ljudima.
Ipak, tvrdi se da je 12. kolovoza 1943. izvršen test sa ljudima bez njihovog znanja. Brod je nestao i sve se činilo u redu. Drugi pak tvrde da se eksperiment dogodio 28.studenog, a neki dokazi to i potvrđuju.
U ratnom dnevniku USS Eldridge-a piše: Eldridge je ostao u Njujorku i Long Ajlendu do 16. rujna, kada je krenuo za Bermude. Od 18. rujna do 15. listopada, prošao je kroz razne testove. On je 18. rujna krenuo za Njujork i tamo je ostao do 1. studenog. Od 1. do 2. studenog je išao ka Norfolku, a 3.studenog je pošao za Kazablanku. Elridge je stigao u Kazablanku 22. studenog i ostao tamo do 29. studenog, kada je ponovo pošao za Njujork.
Ovo nije čitav sadržaj dnevnika, već je dat akcenat na period kada se navodno dogodio eksperiment (28. listopad kao gorepomenuto).
Reklo bi se da mornarica nikad nije izvršila te eksperimente, ali vlada je poznata po zataškavanju projekata zbog nacionalne bezbjednosti. Primer takve situacije je projekat Menhetn, tj. izgradnja atomske bombe, o čemu se nije pričalo dok nije postalo očigledno.
Mornarica je u potrazi za verodostojnim odgovorom sugerisala da je Filadelfijski eksperiment pobrkan sa eksperimentima za razmagnetisavanje (maskiranje vidljivosti u odnosu na magnetne mine).
Ipak, brod nije bio u luci 4 sata, a ne par minuta. Prema legendi, brod je prenesen kroz vrijeme i prostor.
Nakon četiri sata se brod pojavio na svom mjestu sa zelenom izmaglicom na palubi. Neki mornari su djelovali ludo, drugi su bili bolesni, treći su doživjeli srčani udar. Neki su umrli, drugi su postali dio broda. Prema nekim izveštajima, ljudi su prosto nestali i nikada ih više nisu vidjeli.
Ali gde se brod nalazio 4 sata? Neki kažu da je otputovao 40 godina u budućnost i završio u Montoku, Njujork.
Mornarica je sve negirala i rekla da su se ljudi izgubili na moru. Možda će se jednog dana saznati istina.
Mornarica je sprovela još jedan eksperiment na USS Timmerman-ovoj elektrani pedesetih godina. Pojavila su se pražnjenja svjetla. Ova svjetla je ugledao Karlos Migel Alende koji je odmah obavjestio znanstvenu zajednicu. Mornarica vjeruje da je Alende pobrkao taj eksperiment sa Filadelfijskim eksperimentom.
Karlos Migel Alende, poznat i kao Karl Alen, bio je čudan čovjek. On se 14. jula 1942. godine pridružio marincima, a 21. svibnja 1943. godine je otpušten. Zatim se pridružio trgovačkom brodu SS Andrew Furuseth, sa kog je navodno video prenošenje Eldridge-a u Norfolk iz Filadelfije i obrnuto za nekoliko minuta.
On je o tome pisao u svojim pismima dr Džesapu. Dopisivanje je trajalo neko vrijeme dok dr Džesap nije odustao od svega jer nije mogao naći nikakve druge tragove, misleći da je u pitanju prevara.
Jedan mučan trag se ipak pojavio.
Dva mornara su šetala parkom kada im je prišao uznemiren čovjek. On im je ispričao fantastičnu priču o eksperimentu u kojem su mnogi članovi posade umrli. On tvrdi da su sve preživele članove proglasili ludima. Jedan mornar je povjerovao u priču i kontaktirao dr Džesapa, ispričavši mu priču.
Iako je ovo djelovao kao bitan trag, dr Džesap nije uspio da uradi ništa, a primetio je i da mu se reputacija u naučnoj zajednici pogoršava. Vjerujući da postoji drugi univerzum bolji od ovog, dr Džesap je na kraju izvršio samoubojstvo 20. aprila 1959. godine. Neki vjeruju da ga je ubila vlada kako bi zataškala eksperimente.
Kratko nakon njegovog samoubojstva, pojavio se veliki trag. Taj trag je bio čovjek po imenu Alfred D. Bjelek.
Bjelekova priča je još bizarnija od Alendeove. On je tvrdio da su ga prenjeli kroz vreme u budućnost i da mu je tamo mornarica isprala mozak. Zbog toga je postao ubeđen da se zove Alfred Bjelek, a ne Edvard Kameron, kako mu je bilo pravo ime.
Bjelek ima doktorat iz fizike, tako da ima nekog tehničkog iskustva. Radio je 30 godina kao elektroinženjer tako da njegovo znanje ne može baš da se zanemari.
On je tvrdio da je tehnologija korišćena u Filadelfijskom eksperimentu dobijena od vanzemaljaca.
Bjelek je takođe tvrdio da su dr Albert Ajnštajn, dr Džon fon Nojman i dr Nikola Tesla bili uključeni u projekat. Neka kontroverza se podigla oko sudjelovanja Tesle pošto je on umro u Njujorku 7. sječnja 1943., dva mjeseca nakon početka projekta.
Princip koji stoji iza Filadelfijskog eksperimenta jeste Teorija ujedinjenog polja. Prema ovoj teoriji, gravitacija i magnetizam su povezani na isti način kao masa i energija u jednakosti mase i energije (E=mc2).
Ajnštajn nikad nije rješio Teoriju ujedinjenog polja, ali sama priroda Filadelfijskog eksperimenta sugeriše drugačije. Moguće je da je ova teorija postala vladina tajna, pa čak i da je iskorišćena za put u svemir bez raketa.
Nema puno informacija o tehničkim podacima eksperimenta. Osnovni dizajn uključivao je dva Teslina tornja (elektromagneta) postavljena na oba trupa broda. Tornjevi su uključivani na određeni način pri čemu je nastajala toliko jaka magnetna sila da je iskrivila samu gravitaciju.
Rik Anderson, međutim tvrdi da ima neke informacije na ovu temu. On tvrdi da su četiri RF transmitera fazno postavljeni kako bi proizveli rotirajuće polje. On kaže da su umjesto dva tornja korišćena četiri tornja koja su pokretala dva generatora. Neki znanstvenici čak vjeruju da su nuklearna magnetna rezonanca i Filadelfijski eksperiment povezani.
Drugi naučnik, Aleksandar S. Frejzer veruje da eksperimenti ipak nikada nisu vršeni uz pomoć elektromagnetizma, već uz pomoć termalnih polja. Ta termalna polja su mogla izazvati optičku iluziju kojoj je prisustvovalo nekoliko svedoka. Što se tiče nestajanja Eldridge-a, poznato je da neki vremenski uslovi u oceanima uzrokuju i nestajanje ostrva. Treći znanstvenik pak veruje da su korišćeni zvučni i ultrazvučni valovi.
Zvučni valovi su mogli izazvati pojavu ‘zračnog ogrtača’ oko broda, što se poklapa sa izveštajima. Mnogo eksperimenata sa ultrazvučnim valovima je rađeno četrdesetih godina dvadesetog vjeka, tako da postoji velika mogućnost da je Filadelfijski eksperiment jedan od njih.
Jaka zvučna polja su poznata po tome što loše utiču na ljude, što se takođe poklapa sa izveštajima. Smatra se da je zelenu izmaglicu oko broda uzrokovala sonoluminescencija, pojava povezana sa ekscitacijom okolne vode pomoću jakog ultrazvuka.
Činjenica je da Eldridge nije funkcionisao kako treba nakon ovog eksperimenta. Ono što je najgore u cjelom slučaju su neželjeni efekti koje je iskusila posada. Neki svjedoci, poput Alendea i Bjeleka, tvrde da se materija promenila i da su ljudi mogli da prolaze kroz objekte. Kada je polje nestalo, oni su ostali zaglavljeni u pregradama ili podu. To je bio užasan prizor i mornari su nakon toga navodno poludjeli.
Neki od njih su uspjeli da kontrolišu svoje ludilo. Priča se da je jedan čovjek seo sa svojom ženom i djetetom da večera, a zatim je prosto ustao od stola, prošao kroz zid i nikada ga više nisu vidjeli.
Ipak, najgori efekti su bila ‘zaglavljivanja’. Zaglavljena posada je postala nevidljiva i nije mogla da priča niti dodiruje druge ljude neko vrijeme. O ovome je Alende pisao u svojim pismima dr Džesapu. Ovo zaglavljivanje je postalo poznato kao Zamrzavanje i trajalo je od nekoliko minuta do nekoliko sati, oštećujući psihu. Čovjek se mogao izvući samo ako bi ga drugi članovi posade izvukli iz tog stanja dodirnuvši ga. Zamrzavanje je moglo da potraje i nekoliko mjeseci što se nazivalo Duboko zamrzavanje.
Tokom tog vremena, čovek je bio potpuno svestan okoline, ali nije mogao ništa da učini. Duboko zamrznute su mogli da uoče samo drugi članovi posade. Potrebna su samo dva dana da čovjek potpuno poludi pri Dubokom zamrzavanju. Čovjek koji je bio zamrznut 6 meseci je već bio potpuno lud kada su ga izvukli.
Filadelfijski eksperiment je postao saga puna čudnih dešavanja i slučajnosti. Napominje se da je Alende verovao da je mornarica bila svesna neželjenih efekata koji su se pojavili kod posade.
Kada je pun izveštaj eksperimenta predat Kongresu, članovi su bili toliko užasnuti da su odmah raspustili projekat. Međutim, istraživanje je nastavljeno u okviru projekta Montok ili projekta Feniks, koji je vodio dr Džon fon Nojman.
Projekat Montok se uglavnom bazirao na tome kako um reaguje na međudimenzionalna putovanja. Fon Nojman je navodno pokušao da poveže kompjutere sa umovima i uspeo u tome. Koristeći tu vezu, on je mogao da utiče na tuđe umove, otvorivši na kraju vremenski portal u 1943. godinu u vrijeme Filadelfijskog eksperimenta.
Čak je tvrdio da um može da stvori materiju u bilo kojem trenutku vremena. Takođe je tvrdio da je poslao čoveka po imenu Preston Nikols na put kroz vrijeme, što je zapravo i potvrdio Dankan Kameron 1985. godine. Mnogi ljudi vjeruju da projekat Montok još uvek traje.
Čitav scenario je pun pitanja na koja verovatno nikada nećemo dobiti odgovor.
Nakon mnogo godina istraživanja, nisu pronađeni nikakvi zvanični dokumenti koji podržavaju tvrdnju o eksperimentima sa nevidljivošću ili teleportacijom, a koji uključuju brod mornarice niti Filadelfiju ili neku drugu lokaciju.
Zavera štnje o ovom eksperimentu je sprovedena kroz sve institucije SAD.
preneseno sa
http://www.dnevne.rs
nakon,nisu,nikad,nečemo mnogi,teleportacijom
Comments powered by CComment