Srijeda 13 Studeni 2019

Pretraga

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Tajna društva

KVANTNA MEDICINA

08 Tra 2012
(Reading time: 8 - 15 minutes)
Zvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivna
 
KVANTNA_MEDICINA

PRIMjENA KVANTNE MEDICINE


Doctor Rife

Rojal Rejmond Rajf je rodjen 1888. godine. Ovaj genijalni naucnik i izumitelj bio je siroko obrazovan, ali i samouk u mnogim oblastima. I njegova sudbina, kao i sudbina njegovih pronalazaka, identicna je onome sto se dogodilo Tesli, a kasnije i dr Krebsu.
Rajf je razvio tehnologiju koja se i danas koristi u optici, elektronici, radiohemiji, biohemiji, balistici i aviotehnici. Za zivota je primio 14 nagrada i priznanja i pocasni doktorat Univerziteta Hajdelberg.
Znanja iz potpuno razlicitih oblasti omogucila su mu da ih povezuje i nalazi resenja za mnoge probleme koje usko usmereni naucnici nisu mogli da rese. I ne samo to. Mnoga resenja koja je sam izmislio, mogao je i tehnicki da realizuje potpuno jer je bio vest konstruktor. Tako je izumeo i napravio heterodinamicni ultraljubicasti mikroskop, mikrodisektor i mikromanipulator za istrazivanja u biologiji, biohemiji i medicini.
Za vreme Prvog svetskog rata Rajf je sluzio u mornarici SAD sa zadatkom da istrazuje rad u nekim stranim laboratorijama, ali su detalji nepoznati. Verovatno da je Rajf ideje za svoje kasnije istrazivanje nasao u nekim od nemackih laboratorija, jer su Nemci u to vreme bili daleko ispred svih u naucnim i tehnoloskim dostignucima.
Do 1929. godine talentovani Rajf je zavrsio rad na do tada najvecem mikroskopu. Njegov mikroskop je uvecavao cak 17.000 puta, za razliku od tada koriscenih koji su uvecavali 2.000 puta. To je bio ogroman pomak, pa je Rajf bio u stanju da u svojoj laboratoriji u San Dijegu vidi mikroorganizme koje do tada niko nije video. Do 1933. sklopio je mikroskop koji je imao uvecanje 60.000 puta. Nazvao ga je univerzalni mikroskop. Ova savrsena naprava bila je sastavljena od cak 5.682 dela. Sve do 1980. to je bio jedini mikroskop na kom se moglo dobiti takvo uvecanje. (Danas se uvecava i milion puta.)
Da bi mikroorganizam bio vidljiv pod mikroskopom on je morao da bude bojen anilinom koji je otrovan. To bi virus trenutno ubilo, pa se pod mikroskopom mogao videti samo mrtav i mumuficiran. Ali Rajf je ovaj problem resio tako sto je virus bojio svetlosnim spektrom i tako uspeo da ga vidi zivog u svim njegovim aktivnostima. Rajf je prvi poceo da koristi "rezonantnu svetlosnu tehnologiju" za svoj mikroskop.
Naime, kako se atomi u molekulu drze zajedno zahvaljujuci energetskoj kovalentnoj vezi, oni odaju i apsorbuju sopstvenu elektromagnetnu frekvenciju. Ne postoje dve vrste molekula koji imaju istu elektromagnetnu oscilaciju, odnosno energetsku oznaku. Rezonanca pojacava svetlo na isti nacin kao kada se dva talasa u okeanu kada sjedine i pojacaju svoju snagu.
Rajf je brizljivo identifikovao individualne spektroskopske karakteristike za svaki mikrob, koristeci prorez kao dodatak na spektroskopu. Onda je polako okretao blok kvarcnih prizmi da fokusira svetlo jedne talasne duzine na mikroorganizam koji je razgledao. Ova talasna duzina bila bi izabrana jer je bila rezonantna sa odredjenom spektroskopski oznacenom frekvencom mikroba, i imajuci u vidu utvrdjenu cinjenicu da svaki molekul oscilira sopstvenom i razlicitom frekvencijom.
Virusi su tako bojeni frekvencijom svetla kao kada se boje podesavaju na televizoru. On je osvetlio mikrobe (obicno viruse ili bakterije) sa dve razlicite talasne duzine istog ultraljubicastog svetla frekvencijom koja rezonira sa spektralnom oznakom mikroba. Dva talasa su proizvela interferencu kada su se spojila. Ova interferenca je bio treci duzi talas koji je pao na vidljivi deo elektrognetnog spektruma. Ono sto je do tada bilo nevidljivo na svetlu, iznenada je postalo vidljivio u brilijantnom bljesku svetla kada bi bilo izlozeno frekvencijama boja koje se odbijaju sa njihovih sopstvenih razlicitih spektroskopskih frekvencija.
Tako je 1932. otkrio virus humanog kancera. Video ga je zivog kako u promenjenim okolnostima nakon delovanja kancerogenih supstanci i on pocinje da menja svoj oblik i tako tarnsformisan se replikuje i deluje na normalne celije pretvarajuci ih u kancerozne.
Rojal Rejmond Rajf je koristio dr Kendalov K-medijum u nameri da izoluje virus raka. Tako je 1932. dobio uzorak tkiva za koji se sumnjalo da je kancerozno, ali pocetna kultura nije mogla da proizvede virus koji je trazio i koji je vec bio uocio.
Kako ni medijum ni mikroskop nisu bili sami za sebe dovoljni da otkriju mikroorganizam u filteru, on je ponovio pretragu sa dodatnim tretmanom.
Desilo se sasvim slucajno da je prethodno testirao cev u okviru tubularnog prstena napunjenog argonom, koji je bio aktiviran elektricnom strujom, koju je inace koristio kako bi bombardovao elektronima mikroorganizme. Desilo se da je kultura sa kancerom ostala 24 casa u cevi napunjenoj gasom i sa ukljucenom strujom. Kada je kulturu stavio pod mikroskop uocio je da se njen izgled promenio. Proucavao je razloge tog fenomena i sa nekoliko ponavljanja otkrio je, u polupropusnom filteru (izradjenom od ultrafinog porcelana), crvenkasto-purpurne granule u kulturi. Bio je to "BX" virus kancera koji je on uspeo prvi da izoluje i precisti. Rajf i njegov asistent su odmah nastavili sa radom da potvrde otkrice. Ponovili su metod 104 puta uzastopno i dobili isti rezulat.
Sledilo je jos preko 20.000 neuspelih pokusaja da se transformisu normalne celije u celije raka. Konacno je uspeo. Onda je kreirao uspesno 400 tumora od iste kulture. Sve je dokumentovao filmom, fotografijama i pedantnim beleskama. Ovaj virus je nazvao "Cryptocides primordiales". Evo sta je tada zapisao: "Koriscen je Univerzalni mikroskop pod uglom prelamanja 12-3/10 stepeni, boje hemijskog prelamanja (refrakcije) - purpurnocrvene. Velicina virusa je izuzetno mala. Duzina je 1/15 mikrona, sirina 1/20 mikrona
Ali, Rajf je otkrio jos nesto. Ovaj virus je bio polimorfan, odnosno stalno je menjao oblike.
Tako je Rajf zapisao da se virus kancera pojavljivao u cetiri oblika i to: BX (karcinom) i BY (sarkom - veci od BX).
Zatim, monokoloidne forme u miocitima krvi od preko 90 odsto obolelih od kancera, a ukoliko su pravilno obojene mogu se videti na standardnom mikroskopu. Tu su i kritomice pleomorfne gljivice - identicne morfoloski onima grozdastim i pecurkastim.
Sve ove forme mogle su se, po Rajfu, preobratiti u formu "BX" u periodu od 36 sati i u eksperimentalnoj zivotinji mogle su proizvesti tipican tumor sa patologijom neoplasticnog tkiva od koga se opet mogao izolovati "BX" mikroorganizam. Kompletan proces je bio ponovljen preko 300 puta sa identicnim pozitivnim rezultatom.
Rojal Rajmond Rajf je tako dokazao postojanje polimorfizma, odnosno potvrdio je nalaze Pjera Besama (Pierre Béchamp) koji je prvi tvrdio da postoje mikroorganizmi koji u svom zivotnom ciklusu menjaju oblik.
Proslavljeni Luj Paster, koji je od Besama preuzeo mnoge ideje i prikazao ih kao svoje, ovome se zestoko suprotstavljao. Tako je Paster kao veliki zagovornik vakcina (za koje sve vise vlada misljenje da su veoma opasne) postao svetski poznat, dok je ime Pierre Bechamp potpuno zaboravljeno. Ipak, Paster nije bio u pravu.
Za Rajfove nalaze zainteresovala se tada dr Virdzinija Livingston. Ona se iz Nju Dzerzija cak i preselila u San Dijego gde je bila Rajfova laboratorija koju je cesto posecivala. Danas se otkrice virusa raka pripisuje upravo njoj, koja je svoja istrazivanja obelodanila 1948. Ona je ovaj virus preimenovala u "Progenitor Cryptocides", i nastavila groznicavo da sprovodi sopstvenu terapiju lecenja kancera baziranu upravo na Rajfovim otkricima. Rajfa u svojim radovima nikada nije ni pomenula.
Medju lekarima i naucnicima nastala je tada, pocetkom tridesetih godina, rasprava o tome da li virus menja oblik ili ne. Kako nisu svi bili u mogucnosti da otputuju daleko u San Dijego i sami se uvere u ovaj fenomen na Univerzalnom mikroskopu, tvrdili su da virus ne postoji. Medju onima koji su pobijali Rajfov nalaz bio je i dr Tomas Rivs, tada veoma uticajan clan Americke medicinske asocijacije (AMA).
Sam Rajf nije se mnogo obazirao na raspravu. Vise mu je stalo da otkrije nacin kako da ovaj virus unisti. Za to je upotrebio isti princip kao i da ga ucini vidljivim - oscilaciju. Znajuci frekvenciju koju su prirodno imali ovi mikrobi, Rajf je pojacavao njihovu oscilaciju dok se nisu izoblicili i raspali od strukturnog stresa. Rajf je nazvao ovu frekvenciju "smrtonosna oscilujuca brzina" (Mortal Oscillatory Rate ili MOR). Ona nije bila stetna za okolno tkivo.

Ubijanje virusa

Postoje bukvalno trilioni razlicitih oscilacija i svaka vrsta i svaki molekul ima svoju karakteristicnu frekvenciju. Rajfu je tako bilo potrebno mnogo godina i mnogo sati neprekidnog rada dok nije tacno definisao oscilacije koje su bile specificne za svaku bolest. Tako je na istom principu mogao da razori viruse herpesa, paralize, meningitisa, tetanusa, influence i jos mnogih drugih mikroorganizama.
Tako su 20. novembra 1931.godine 44 najeminentnija lekara Sjedinjenih Drzava priredili banket za Rajfa i dali mu pocasnu titulu doktora. Banket je nazvan "Kraj svih bolesti". Odrzan je na imanju doktora Milbenka Dzonsona u Pasadeni, koji je bio glavni nadzornik i pokrovitelj svih medicinskih ispitivanja koje je Rajf sprovodio.
Univerzitet Juzna Kalifornija imenovao je 1934. Specijalni medicinski istrazivacki komitet da nadgleda tretman koji je sprovodio Rajf. Iz bolnice u Pasadeni dovedeno je u njegovu laboratoriju na tretman frekvencijama 16 pacijenata u zavrsnom stadijumu karcinoma. Ovaj komitet je bio sastavljen od lekara i patologa ovlascenih da pregledaju pacijente ukoliko prezive tretman, posle 90. Tako je nakon tri meseca Komitet zakljucio da je 14 pacijenata bilo POTPUNO IZLECENO.
Tretman je onda podesen i za ostala dva i oni su nakon cetiri nedelje takodje izleceni. Efekat lecenja od raka je tako bio 100 odsto.

Rajf je 1934. zapisao: "Sa instrumentom za tretman frekvencijom nije dolazilo do ostecenja okolnog tkiva, tretman je bio bezbolan, nije bilo neprijatnog zvuka i nikakva senzacija kod pacijenta nije postojala.
Jedna cev osvetljava pacijenta i posle tri minuta tretman je zavrsen. Virus ili bakterija su unisteni i organizam se nakon toga sam oporavlja prirodno od toksicnih posledica nastalih delovanjem virusa ili bakterije. Nekoliko bolesti se moze leciti istovremeno".
Iste godine (1934) pocela je sa radom uspesna klinika za kancer na Univerzitetu Juzna Kalifornija.
Dr Rajf je saradjivao sa tada vrhunskim naucnicima i lekarima koji su podrzavali njegovo otkrice.
Njegov nacin lecenja raka opisan je 1931. godine u "Science Magazine". O uspesnoj klinici raspravljano je narednih deset godina na mnogim medicinskim seminarima, a oprezno je informisana javnost u udarnim medijima. Tehnicki detalji lecenja dati su u godisnjem izvestaju Smitsonian Instituta.
Zakljucak strucnjaka koji su primenjivali ovaj tretman bio je sledeci: uzrocnik kancera je bio mikroorganizam, mikroorganizam se bezbolno unistava i kod pacijenata kod kojih je metastaza u zavrsnom stadijumu, a posledice bolesti mogu biti potpuno zalecene.

Farmakobiznis umesao prste

Moris Fisbejn, koji se do 1934. godine docepao skoro citavog kapitala Americke medicinske asocijacije (AMA), poslao je Rajfu svog advokata sa "ponudom koja se nije mogla odbiti". Radilo sa svakako o kupovini prava na koriscenje Rajfove frekventne masine. Ali, Rajf je ponudu odbio. Detalji ponudjenog posla nisu poznati. (Fisbejn je 1949. izbacen iz AMA zbog kradje fondova i vise raznih prevara.)
Prvi incident sa kojim se nakon toga Rajf suocio bila je kradja komponenti iz njegove laboratorije, fotografija, filmova i pisanih beleski. Tesko je ostecen njegov Univerzalni mikroskop i mnogi delovi su pokradeni. Podmetnut je i pozar kako bi se prikrili tragovi. Krivac nikada nije otkriven.
Podmetnut je i pozar u laboratoriju "Burnett" u Nju Dzerziju, sa kojom je Rajf blisko saradjivao. Njena vrednost je tada bila danasnjih nekoliko miliona dolara.
Autor clanka koji je objavljen u godisnjaku Smitsonian Instituta ubijen je u svojim kolima.
Dr Nemes koji je imao neke duplikate Rajfovih radova i saradjivao sa Rajfom, smrtno je stradao u vatri u svojoj laboratoriji u kojoj je izgorela i dokumentacija.
Vec 1939. skoro svi istaknuti doktori i naucnici u SAD poricali su da su ikada sreli dr Rajfa. Ovaj potpuni preokret bio je nesumnjivo rezultat pritiska farmaceutskih kompanija.
Tako je Artur Kendall, direktor Northwestern School of Medicine, koji je radio sa Rajfom na virusu kancera, prihvatio donaciju od skoro cetvrt miliona dolara da prekine lekarsku praksu. Penzionisao se i otisao u Meksiko. To se dogodilo u vreme Velike depresije kada su ljudi vec masovno ostajali bez posla.
Onda, 1939. agenti "porodice koja je kontrolisala farmaceutsku industriju" (verovatno se misli na Rokfelere) "pomogli su" Filipu Hojlendu (Philip Hoyland) da povede sudski spor protiv "Beam Ray Corporation", koja je bila upravo njegov najveci poslovni partner. To je bila jedina kompanija koja je proizvodila Rajfove frekventne instrumente. Hojlend je izgubio spor, ali je i kompanija bankrotirala placajuci advokate, sto i jeste bio cilj "pomoci". U vreme Velike depresije proizvodnja Rajfovih frekventnih instrumenata je potpuno prestala.

Otkrica vec otkrivenog

Podmukli udarci koje je lecenju raka zadavao mocni farmakobiznis nisu prestali dokle god je postojala opasnost da neko na Rajfovom tretmanu razvije uspesnu kliniku.
Bas kada je bilo planirano odrzavanje pres-konferencije 1944. na kojoj bi se citavom medicinskom svetu do tancina obrazlozili rezultati studije iz 1934. u vezi s Rajfovom uspesnom terapijom u lecenju kancera, doktor Milbenk Dzonson (bivsi predsednik AMA) smrtno je otrovan, a njegovi papiri sa beleskama i izvestajem su "nestali".
Ipak, najtezi i konacni udar na "lek za sve bolesti" je bio kada je policija nezakonito zaplenila ostatke Rajfovih pedesetogodisnjih istrazivanja.
Rad i zivot dr Rojala Rajfa bio je definitivno unisten. Potpuno slomljen, predao se alkoholu. Umro je (ili je ubijen) 1970. "slucajnom" smrtonosnom dozom valijuma i alkohola u bolnici "Grossmont".
Ogroman novac je potrosen da bi oni lekari koji su videli ovu terapiju, sve sto su videli i saznali - sto pre zaboravili. Medicinski casopisi koje sponzorisu velike farmaceutske kompanije odbili su da publikuju bilo sta u vezi s Rajfovom terapijom. Tako mnogi studenti medicine nikada nisu ni culi za Rajfova istrazivanja i rezultate.
Kasne 1950. godine neki nezavisni istrazivaci, ne znajuci nista o Rajfovom radu, izneli su dokaze da je rak infektivna virusna bolest i da se kancer "ne sastoji samo od tumornog tkiva" vec je prisutan i neki mikroorganizam. Opisali su rak kao bolest koju uzrokuje "izvesni mikroorganizam u krvi". Po tim istrazivanjima ispalo je da svi ljudi nose taj virus u krvi, ali da on uzrokuje razvoj tumora samo ukoliko nastupi odredjena toksikacija.
Dr Irene Corey Diller sa Instituta za istrazivanja raka u Filadelfiji te godine je, ne znajuci za rad Rajfa, uspesno izolovala gljivicni agens iz maligne izrasline. Sazvala je simpozijum u Njujorku kako bi obelodanila svoje otkrice. Ali, direktor centra za istrazivanja kancera Sloan Ketering, Cornelius P. Rhoads, navodno je to sprecio.
U laboratorijama instituta Sloan- Ketering je ponovo 1985. nepobitno utvrdjeno da se virus (identican onom koji je opisao Rajf) nalazio u svim kulturama krvi kanceroznih pacijenata. Svi ovi nalazi su morali da budu unisteni, a zvanicno tumacenje koje je izdao Institut zasnivalo se na tvrdnji da je virus ipak dosao spolja.
Biofizicari su ipak dokazali da postoji krucijalna prirodna interakcija izmedju zive materije i protona. Ovaj proces je merljiv na celijskom (bakterijskom) nivou. Druga istrazivanja su pokazala da su svi zivi sistemi izuzetno osetljivi na elektromagnetne talase ekstremno niske frekvencije. Danas se zna da svaka vrsta celije ili mikroorganizam imaju specificnu frekvenciju u interakciji sa elektromagnetnim spektrom. Ova otkrica se, naravno, i te kako koriste za potrebe neokortikalnog rata. Ali, ne i za lecenje raka.
Nijedna americka fondacija za rak nikada nije finansirala nijedno Rajfovo istrazivanje. Nijedna autoritativna bolnica nikada vise nije pristupila istrazivanjima kojima bi Rajfov metod lecenja raka potvrdila ili opovrgla.
s ta bi bilo sa farmaceutskom industrijom, zaboga, ako bi se lecenje frekvencijama pokazalo efikasnim? s ta bi bilo sa prestiznim i skupim medicinskim centrima, sa farmaceutskim fabrikama, apotekama, lekarima, hirurzima, anesteziolozima, radiolozima, onkolozima… najzad, kako bi se obavljali prikriveni vivo medicinski eksperimenti za potrebe vojske?
Danas jedan tretman pacijenta obolelog od raka u proseku kosta oko 300.000 USD. Lecenje raka je veliki biznis.
Samo godinu dana nakon Rajfove smrti, 1971, americki predsednik Ricard Nikson gromoglasno je najavio novu americku borbu protiv opake bolesti - kancera. Nazvao je to bombasticno u tipicnom americkom stilu: "Rat kanceru". Tako je iz drzavnog budzeta SAD izdvojeno 1,6 milijardi dolara koje su date privatnim klinikama i istrazivackim centrima za rak da nastave rad u "otkrivanju" uzrocnika ove opake bolesti. Do 1990. potroseno je na ovaj program oko 50 milijardi.
Znaci osnova nauke se ne nalazi u knjigama o medicini koje se uce na medicinskom fakultetu,jer ne leci diploma nego znanje. Ovo nije usamljen slucaj do danas je pronadjeno 8 nacina lecenja najtezih bolesti i koriste se raznim kombinacijama. Medjutim pocetkom dvadesetog veka porodica KArnegi i Rokfeler je uvela da se sve bolesti moraju leciti hemijskim lekovima i da ostali nacini se izbace iz uzdbenika na medicinskim makultetima u Americi, to su debelo platili davavsi akcije i mogucnost pojedinim dekanima i profesorima da se obogate na Wall Streetu. Na stranu to, Rife je bio povucen covek koji je radio 20 sati dnevno, prvi covek na ovoj planeti koji je video ziv virus pod mikroskopom i gadjao ga odredjenom frekvencijom odredjene jacine i to zapisivao na papir, odredjena frekvencija ubijala je virus, vrlo jednostavno. Sazvao je sve emitentne fizicare,lekare, biologe i 14 pacijenta u roku od mesec dana potpuno izlecio i bolest se nije vise vracala. Posle toga je cela Amerika pisala samo o njemu, hemijksa indusrija je bila ugrozena, Rokfeler je poslao izdasnu ponudu da preuzme pravo na proizvodnju, Rife je to odbio, njegova laboratorija je spaljena.
U narednih 30 godina nekoliko desetina ljudi je nestalo pokusavauci da uvede ovaj pre svega jeftin nacin lecenja u praksu. On nije usamljen slucaj, dans mnogi lekari ukazuju na to da je svremena medicina ustvari smao biznis.


Da se zna
Pionir toga je bio Nikola Teslai njegov elektroaparat TESLINA ZVEZDA. Tesla,recimo nikada nije bio bolestan i doziveo je dubooku starost, samo zato sto je bio izlozen neprekidinim frekvencijama niskog inteziteta koje su ubijale viruse i bakterije oko i u njegom telu, znaci kada Bog kaze trazite i bice vam dato, znaci teba krenuti u to da se nadje ono sto nas interesuje.
Dodao, dr Slavko Radosavljevic, dipl.ing.
Autor projekta ELEKTRONSKI GENERATOR BIOFREKVENCIJA PARS N 1,2,3,4 I 5 UNI



Tekst priredio,
Dr Slavko Radosavljevic, dipl. Ing.

 

 

 

Preuzeto sa

http://www.alternativa-forum.com

 

 

 

 

 

 

 

Pionir, toga je bio, Nikola Teslai, njegov elektroaparat, TESLINA ZVEZDA

 

 

 

 

O autoru
Miro Sinj
Author: Miro SinjWebsite: https://fx-files.comEmail: Ova e-mail adresa je zaštićena od spambota. Potrebno je omogućiti JavaScript da je vidite.
Glavni urednik stranice!
Miro Smolčić je krenuo kao čitatelj i gotovo odmah se stavio u službu prenositelja znanja. Od samih početaka je s nama i promoviran je u glavnog urednika stranice. Posebni su mu interes drevne civilizacije na ovim postorima i njihova povezanost sa teorijom drevnih vanzemaljaca.
Nedavni članci:

Comments powered by CComment

WMD hosting

wmd dno