WHITE SANDS (BJELI PJESAK)

• Ispis
• E-mail

Detalji

Kategorija: ''Teorije'' zavjere

Napisao/la Miro-sinj

Hitovi: 8951

Zapamtite, NISMO SAMI!
FRANKLIN THOMAS

ALANOVA PORUKA LJUDIMA ZEMLJE.
UVOD

Za dobrobit onih koji još nisu pročitali WHITE SENDS INCIDENT neka objašnjenja bi trebala da se daju o izvoru ove poruke i kako je dostavljena. U proteklih sedam godina, kao što svaki čitalac zna, naše novine i magazini, naše radio i TV stanice su prenjele nebrojene priče koje se tiču viđenja raznih objekata, uglavnom u zraku, ali ponekad i na zemlji, čije pojavljivanje i čije akcije ne odgovaraju nijednom obrascu sa kojim smo upoznati na ovoj zemlji.

Mnogim osobama su ovi objekti još uvjek klasifikovani kao nepoznati. Postoji čak nekoliko njih koji, usprkos pozamašnoj masi dokaza, još uvek uveravaju da ovi objekti „ne mogu da postoje“.

Neki ugledni naučnici, posle opuštenog istraživanja, su odbacili ove fenomene kao „beznačajne“. Mnogi drugi su ih odbacili bez ikakvog pretvaranja o istrazi. Sa druge strane, postoji velika i stalno rastuća grupa ljudi čije interesovanje im je dalo energije i strpljenja da sakupe i istraže sve dostupne podatke. Svakoj od ovih osoba tri činjenice postaju evidentne bez sumnje.

Prvo, da su ovi objekti stvarni. Oni postoje.

Drugo, da su vanzemaljski, daleko od bilo čega sa čim smo upoznati na zemlji.

Treće, da ih vodi inteligencija očigledno veća od naše, iako ne možemo uvek da shvatimo njenu nameru ili pratimo njen rad.

Knjiga zvana VAJT SENDS INCIDENT, je činjenični i objektivni izveštaj iskustva koje je pisac imao sa jednom od ovih vanzemaljskih letelica i uspostavljanjem komunikacije sa vodećom intaligencijom.

Tokom poslednje dve godine postalo je sve evidentnije da je naša zemaljska civilizacija ušla u kritično stanje svoga razvoja. Veliki problemi su se pojavili za koje izgleda da nema rešenja i koji ozbiljno prete samoj egzistenciji čovečanstva na zemlji. Poruka koja se sastoji od sledećeg teksta mi je data od jednog iz vanzemaljske grupe sa zahtevom da se rasprostrani što više i sa izraženom nadom da će se u njenom svetlu jednostavno rešenje našeg „nerešivog problema“ možda ispoljiti.

ALANOVA PORUKA
Alan je 28. aprila 1954. uspostavio direktan kontakt samnom po treći put i možda poslednji. Postojao je osećaj urgentnosti u ovom kontaktu koji nije bio prisutan tokom naših prethodnih sastanaka. Takođe mi je po prvi put skrenuta pažnja da imam ličnu odgovornost i obavezu u trudu koji Alan i njegovi prijatelji čine da promene prirodan tok događaja i tako preusmere holokaust koji je u suprotnom neizbežan.

Ja ću ponoviti koliko mi to moje sećanje omogućava ceo razgovor koji se odigrao među nama u nadi da će svrha i poruka ovih vanzemaljskih prijatelja biti jasna vama kao što je bila meni.

Otišao sam u moju vikendicu u šumama Oregona u nadi da ću ostvariti ovaj kontakt jer sam želeo uputstva, ako ih je bilo, šta da radim sa informacijama koje sam već posedovao. Moja vikendica u Oregonu se nalazi na kraju šumskog puta koji vodi duboko u šumu. Veoma je izolovana i ja sam osećao da će biti idealno mesto za kontakt koji sam tražio. Bio sam potpuno sam tri dana kada je u sumrak trećeg dana Alanov glas dopro do mene. „Dobro,

Dan, koliko još ćeš da kriješ svoje svetlo ispod činije?“
Uprkos tome što sam prešao 800 milja i čekao tri dana u nadi da ću ostvariti ovaj kontakt bio sam uplašen kao da nikada ranije nisam čuo Alanov glas. Pogledao sam brzo po sobi očekujući da vidim nekoga kako stoji u senci iako mi je razum govorio da tmo ne može biti nikoga. Konačno sam se oporavio toliko da odgovorim, ali sve što sam mogao da kažem bilo je, „Šta hoćeš da kažeš?“

„Znaš ti šta mislim,“ odgovori Alan, „u vašoj velikoj knjizi mudrosti i filozofije koju vi nazivate Biblija rečeno je da kada je čovek zapalio sveću ne stavlja je ispod činije već je drži ispred tako da svi ljudi mogu da se upravljaju njenim svetlom. Mi smo utrošili dosta vremena i strpljenja u pokušaju da zapalimo nekoliko sveća među rasama tvoje planete. Naša nada je bila da će svetlost ovih sveća postati jača sve dok ne otkrije strašan ambis prema kojem ljudi tvoga sveta slepo jure.

Dali smo ti informaciju koja je od značaja i vrednosti za tvoj narod. Zašto je držiš za sebe?“ „Ali šta mogu da uradim?“ rekoh ja, „Ja sam nepoznat. Kako da doprem do javnosti i ko bi slušao kada bih mogao?“
„Oni koji nisu slepi za istinu će prepozati vrednost poruke bez obzira ko je njen vesnik. Zapiši što si naučio od nas u knjigu. Već si sreo čoveka koji će je objaviti. Ispričaj priču putem novina, radio i TV stanica i ako je neophodno, izvikuj je sa krovova ali reci je ljudima.“

„Vi ne shvatate šta tražite,“ rekoh. „Ako prihvatim ovaj put nekolicina će možda slušati ali većina neće. Postoji previše ljudi na ovom svetu koji se boje istine i bilo čega što bi moglo da promeni postojeće uređenje stvari. Ako pokušam da objavim informaciju koju ste mi dali to će samo dovesti do toga da me ismeju. Neki će me nazvati lažovom, drugi budalom a ostali šarlatanom. Ako da mizjavu našim novinama oni će je ili potpuno ignorisati ili će objaviti iskvarenu verziju koja će učiniti da izgledam glupim i smešnim.“

Alanov glas je postao strpljiv i strog kao kod učitelja koji objašnjava jednostvanu činjenicu donekle zaostalom učeniku. „Naravno da će te ismevati. Ismevanje je barijera koju neznalice podižu između sebe i bilo oje istine koja ih uznemirava ili plaši. Možeš li da navedeš nekog čoveka sa tvoje planete koji je postigao nešto od velikog značaja za vaš narod kojeg neko nije ismevao i nipodoštavao? To je cena koju svaki čovek, koji je iole ispred svojih savremenika, mora da plati.

Postoji izreka u zapisima prethodne civilizacije vašeg sveta za koju ja verujem da bi trebala da se nalazi na koricama svake knjige iz filozofije.

„Lakše je ismevati nego istraživati, ali nije isto toliko profitabilno.“

Da, bićeš nazivan lažovom od strane jednih i budalom od strane drugih.
Ako budeš tražio ili prihvatao bilo kakvu finansijsku pomoć, koliko god malu, odmah će te optužiti za komercijalizam.

Biće mnogo problema sa kojima ćeš morati da se suočiš ali zapamti da oni nisu ni u kojem slučaju svojstveni za tvoju poziciju. Sa njima su se suočili svi pojedinci koji su ponudili svoje usluge i svoje znanje svojim komšijama u pokušaju da unaprede kulturu rase.

Zapamti da ćeš imati prijatelje, više nego što si ikada sanjao. Dok je istina, kao što kažeš, da ima mnogo osoba koje se boje svega što može da promeni njihov način života ima i drugih, više nego što misliš, koji osećaju kritičnu poziciju vaše civilizacije i marljivo traže lek. Oni će pogledati pre nego se nasmeju i svako ko pogleda postaće ti novi prijatelj. Ne zaboravi šta sam ti rekao o snazi misli. Kada imaš prijatelje nikada nisi sam ma gde se nalazio. Svaki um koji je za tebe će biti sa tobom i daće ti dodatnu hrabrost i sposobnost.“

„Nadam se“ rekoh.
„Imam osećaj da će mi trebati i jedno i drugo.“
„Prošlo je skoro 4 godine od kako si me prvi put kontaktirao. Za nekoliko meseci trebao bi da budeš kompletno adaptovan na našu okolinu. Zašto jednostavno ne spustiš svoju letelicu na travnjak Bele Kuće jednog jutra, zatražiš prostorije za komunikaciju širom sveta i celom svetu preneseš tvoju poruku odjednom?“

„Ovo ’jednostavno rešenje’ je samo želja da bude tako jednostavno sa tvoje strane,“odgovori Alan.
„Diskutovali smo o ovome ranije i ako bi razmislio malo video bi da postoje mnogi razlozi, kako opšti tako i posebni, zašto takav tok događaja ne bi bio uspešan. Na prvom mestu je psihološki aspekt. Ako bi smo se pojavili kao članovi superiorne rase, koji dolaze odozgo da vode narod tvoga sveta, oko 30% ovih ljudi bi insistiralo na tome da nas smatraju Bogovima i pokušali bi da svale na nas svu odgovornost njihovog blagostanja.

Ostalih 70% bi nas smatralo tiranima koji su došli da porobe njihov svet i odmah bi počeli da traže način da nas unište. Da bi iz naših nastojanja proizišlo veliko i trajno dobro vođe moraju da budu iz vašeg naroda.

Nema Sletanja na Travnjak Bele Kuće

„Sa praktične tačke gledišta ti znaš isto tako dobro kao i mi da ako sletimo u blizinu sedišta vaše vlade bili bi smo odmah opkoljeni i vlast nad nama bi imale vojne jedinice čiji je zadatak da štite poglavare vaše vlade od bilo koje moguće opasnosti. Ispitivali bi nas satima, možda i danima pre nego što bi razmotrili bilo koji naš zahtev. Bili bi smo naterani da pokažemo našu superiornost u domenu materijalne nauke. Kada bi ova superiornost bila demonstrirana vojne vođe bi neizbežno zauzele poziciju da je imperativ da njihova zemlja stekne i ’zaštiti’ ovo napredno naučno znanje. Stav vaše vlade, u skladu sa vladama drugih naprednih nacija vaše planete danas, je taj da svo novo znanje, posebno naučno znanje, jeste vlasništvo države.

Ovo nije krivica nijednog pojedinca ili političke frakcije već je jednostavno filozofija vlade koja se razvila tokom dva velika rata na vašoj zemlji. Veliki zalet joj je dat u vašoj zemlji neophodnom tajnošću koja prati razvoj vašeg nuklearnog oružja.

Međutim tajnovitost vojne ’bezbednosti’ je sada prevazišla granice svog razloga i postala je, u mnogim slučajevima, samo izgovor da se sakrije bilo šta što bi moglo da osramoti bilo kojeg člana vaših vladajućih tela. Većina tenzije koja postoji danas između vaših nacija je direktan rezultat ove preterane tajnovitosti. Moraš da shvatiš da bi bilo koja informacija koju bi vaša vlada mogla da dobije što se tiče nas, naše letelice ili našeg znanja, bila smatrana najvitalnijom ’vojnom’ tajnom koju su ikada posedovali.

„Ali pretpostavimo da ste sleteli. Pretpostavimo da ste dali našoj zemlji dobrobit vašeg znanja ne bi li to stremilo tome da se spreči izbijanje još jednog rata?“ rekoh ja.
„Sigurno nas ne smatrate tolikim varvarima da bi smo napali drugu zemlju jednostavno zato što smo osetili da imamo sredstva da je osvojimo?“

„Nipošto,“ odgovori Alan.
„Promašio si poentu potpuno. Kada bi smo sleteli u tvoju zemlju vaša vlada bi pokušala da to zatajiali u tome ne bi uspela kao što nije uspela da sakrije tajne o nuklearnom oružju. Vlada Rusije, pošto bi saznala činjenicu da je vojska Sjedinjenih Država dobila visoko napredno tehničko znanje, bi odlučila da je njihova jedina nada da izbegnu kompletnu dominaciju od strane Sjedinjenih Država bila da pokrenu trenutni napad. Da li si tako brzo zaboravio lekciju vašeg Pearl Harbor-a da ne shvataš ovo?

Ako bi smo sleteli u obe zemlje u isto vreme rezultat bi bio pojačavanje već postojeće trke za naoružanjem i na kraju bi dovelo do holokausta koji mi pokušavamo da sprečimo. Mi ćemo vam pokazati put i dati vam pomoć koju možemo ali ti i ostali ljudi koje smo kontaktirali morate da ’ponesete teret’. Da li će vaša deca da imaju budućnost ili ne će u veliko zavisiti od uspeha ili neuspeha vašeg sopstvenog truda.“

„Ja shvatam opasnost od mogućeg atomskog rata,“ rekoh ja,
„Svako ko se bavi u tehničkom polju rada zna. Skoro svaki od vrhunskih naučnika naše zemlje je, u jednom ili drugom trenutku dao izjavu da bi atomski rat rezultirao potpunim uništenjem naše civilizacije, ali izgleda da niko ne obraća pažnju na njih.“

„To je zato što su oni samo naveli problem ne ponudivši rešenje,“ reče Alan. „Zapravo, mogućnost atomskog rata na vašoj planeti nije problem, to je samo simptom i niko nikda nije imao velikog uspeha u lečenju bolesti lečeći samo simtome.

Vaša civilizacija se susreće sa velikim problemom i tokom poslednjih godina on je postao kritičan. Njegovo postojanje nije krivica nijedne rase, verskog uverenja ili političke frakcije već je jednostavno rezultat prirodnih tendencija. To je neverovatno jednostavan problem, i kao većina prostih stvari, njegova važnost je previđena od strane mnogih vaših ljudi. Takođe, kao i svi prosti problemi, rešenje se nalazi u potpunom razumevanju problema. Kako bi ga podrobno razumeo ja ću ga iskazati najjednostavnijim terminima.

Tri Grane Nauke

„Postoje tri tipa ili grane nauke koje su neophodne za odgovarajući razvoj čovečanstva:

Duhovna nauka,
Socijalna nauka i
Fizička ili Materijalna nauka.

Duhovna i socijalna moraju da dođu prve. Ne može doći do razvoja materijalne nauke ako pre toga ne postoji osnova duhovne i socijalne nauke. Ovo možete sebi dokazati uzevši u obzir razliku između ljudi i životinja.

Životinja nema duhovnu ili socijalnu nauku te stoga nikada nije razvila materijalnu nauku. Nekolicina vaših insekata kao što su mravi i pčele su razvili osnovnu formu socijalne nauke do te mere da mogu da žive zajedno u velikom broju, rade zajedno radi zajedničke dobrobiti i imaju oblik discipline koji je jedinstven za sve.

Kao rezultat ovoga oni su razvili veoma ograničenu materijalnu nauku, po tome što podižu uzdignute strukture i skladište hranu za buduće potrebe. Činjenica, međutim, da nemaju duhovnu nauku je dokazala apsolutnu zabranu daljem razvoju sa rezultatom da nisu napredovali nijedan korak već hiljadama godina.

Čovečanstvo, sa druge strane, jeste, od samog početka njegovog razvoja, je osetilo činjenicu da postoji vrhovna moć i inteligencija koja prožima i kontroliše svu prirodu. Čovekov stav prema ovoj moći je varirao od straha i ozlojeđenosti do strahopoštovanja i ljubavi ali je uvek imao želju da nauči više o prirodi ove moći.

Tako je duhovna nauka imala svoj početak u samom osvitu ljudske inteligencije. Sa shvatanjem da čovek može da unapredi uslove svoga života samo saradnjom došla su prva plemenska okupljanja koja su bila začetak socijalne nauke.

Iz temelja dobijenih od ove dve nauke superstruktura materijalne nauke je počela da se uzdiže i ovde počinje problem. Razvoj materijalne nauke, pošto je stalno stimulisan stalno rastućim potrebama i željama tela, napreduje normalno prema kvadratu vremena. Ovo takođe, možete dokazati sebi ako uzmete u obzir izume i materijalne razvoje koji su se odigrali u poslednjih 30 vaših godina, uporedite ih sa razvojem u poslednjih 100 godina a onda to uporedite sa prethodnih 1000 godina.

Odmah ćete videti da razvoj materijalne nauke ide stopom koja konstantno ubrzava. Duhovna i socijalna nauka sa druge strane napreduju normalno; samo direktno sa vremenom i čak ni ova stopa napretka se ne održava uvek.
Sada imate problem velike i masivne strukture koja raste stalno rastućom stopom a stoji na osnovama koje rastu mnogo manjom stopom napretka.

Očigledno je da ako se ne pronađu neka sredstva da stimulišu naveliko rast temelja neizbežno će doći vreme kada će se struktura srušiti na taj temelj donoseći uništenje i jednom i drugom. Ovo se desilo ranije na vašoj zemljii vaša civilizacija je sada ušla u period gde je moguće da se to desi ponovo.

Vaša rasa je sada u konstantnoj opasnosti od totalne destrukcije od strane agencije koju je sama proizvela. Zašto bi ljudi trebali da se plaše svoje sopstvene kreacije? Jednostavno zato jer nisu dovoljno napredovali u duhovnoj i socijalnoj nauci koje bi im omogućile da odrede u koje svrhe će njihove kreacije biti upotrebljene.

Većina mislioca vaše rase je potpuno svesna opasnosti skriveneu upotrebi nuklearnog oružija, ali postoji i drugi asprekt problema koji nije u potpunosti prepoznat. To je činjenica da ako se ne postigne jedinstvo između vaših nacija, samo postojanje takvog oružija će na kraju dovesti do pada vaše civilizavcije čak i ako nikada ne bude upotrebljeno. Istina o ovoj činjenici može biti shvaćena od strane bilo koga - pomalo razmisli. Civilizacije su sagrađene i održane od strane ljudi sa vizijom koji misle i rade za budućnost.

Koji čovek će biti voljan da poseti svoj život i rad dobrobiti generacija koje tek dolaze kada se budućnost ne proteže dalje od sledeća 24 časa? Već se mnogo članaka pojavilo u vašim novinama i magazinima komentarišući ubrzani rast onoga što oni opisuju kao maloletna delikvencija.

Neki pisci krivicu svaljuju na roditelje, neki na škole, drugi ktive crkvu ili državu. Zapravo ni jedna od ovih struktura nije naročito kriva. Stanje principijalno zavisi od činjenice da je omladina posebno osetljiva na stanje nesigurnosti (bilo koji od vaših psihologa će ovo potvrditi) i nikada u istoriji vaše rase nije budućnost bila manje sigurna.

Javno je izjavljeno od strane jednog od vaših najviših vladinih činovnika da politička i vojna tenzija između vaše vlade i vlade Rusije može da se nastavi na ovom trenutnom nivou sledećih 40 godina. Ovo bi značilo da će još dve generacije vaših ljudi biti rođene i odgojene pod konstantnom pretnjom predstojećeg uništenja. Ni jedna civilizacija koju je univerzum do sad stvorio ne bi mogla da izdrži pod ovim uslovima.“

„Mislim da razumem problem sada,“ rekoh ja. „Ali šta ćemo sa rešenjem?

Postoji mnogo ljudi koji osećaju opasnost naše trenutne pozicije ali njihovi saveti variraju. Neki kažu da bi trebali da zaustavimo razvijanje materijalne nauke, zaustavimo rad sa naprednim zamislima bilo koje vrste i zabranimo proučavanje nuklearne fizike. Drugi idu čak dalje od toga i kažu da bismo trebali da uništimo u potpunosti materijalnu nauku i ’vratimo se prirodi’ živeći kao što žive životinje.“

„Ako bi bio u procesu podizanja velike nove zgrade,“ odgovori Alan, „i iznenada otkriješ da zbog lošeg proračuna, temelj neće biti dovoljno jak da izdrži zgradu, da li bi odmah počeo da je rušiš? Teško! Umesto toga ako si i malo inteligentan počeo bi da tražiš sredstva da povećaš ili ojačaš temelj.

Progres materijalne nauke nemože uspešno biti zaustavljen. Ili će napredovati ili će nazadovati. Ako nazaduje, srušiće se zbog činjenice da će  osnovne okosnice prve oslabiti pod programom nazadovanja. Ne postoji ništa što je suštinski pogrešno sa vašom materijalnom naukom. Ona će napredovati i širiti se do granica o kojima niste sanjali samo ako vaši ljudi nabave osnove sposobne da je podrže.“

„A ako to ne urade?“ pitao sam ja.
„Onda će vaša civilizacija propasti,“ odgovorio je Alan polako.
„Uništiće samu sebe u holokaustu koji će ostaviti samo nekoliko preživelih. Tih nekoliko koji prežive neće imati niti sposobnosti niti želje da ponovo izgrade svoju nauku. U nekoliko generacija njihovi potomci će se vratiti skoro na nivo životinja. Onda će proces evolucije početi ponovo.

Za 15 ili 20 hiljada godina druga civilizacija će se pojaviti. Suočiće se sa istim problemima i imaće iste prilike za njihovo rešenje. Ako ne uspe i one će propasti. Ovo je nepromenljiv zakon univerzuma ali jedan koji radi u skladu sa slobodnim izborom rase. Tvoja rasa i tvoja kultura nisu proklete na istrebljenje. One mogu da nastave svojim naprednim kursom dok ne ostave ovu opasnost zauvek iza sebe. Ishod je vaš.“

„ Ima malo sumnje,“ rekoh, „koji izbor će ljudi napraviti ako budu svesni između alternativa koje mogu da biraju.“
„Tačno,“ odgovori Alan. „Zato smo mi ovde i zato si ti ovde.

Kao što sam rekao ranije: naši preci su bili grupa preživelih u zadnjem kompletnom kolapsu civilizacije na ovoj planeti. Ovo je bilo pre više od 30 hiljada godina po vašem merenju vremena ali čak i tada oni su razvili materijalnu nauku koja je u nekom smislu barem bila naprednija od vaše današnje pozicije.

Oni su pratili prirodne zakone tako da su njihovi uređaji bili mnogo jednostavniji i mogli su da postignu stvari koje vi još niste uspeli da uradite. Oni, takođe nisu uspeli da shvate apsolutnu neophodnost podjednakog razvoja duhovnih i socijalnih vrednosti.

Politički i socijalni rascep se  razvio između  dve osnovne nacije te ere . Sukob između njih se povećavao godišnje sve dok nije prerastao u rat istrebljenja.

Oružja apsolutne energije su upotrebljena od strane svake nacije protiv one druge, oružije čija destruktivna moć je bila hiljadu puta veća od hidrogenske bombe koja preti vašoj rasi danas. Nije postojalo pitanje pobede ili poraza. Oni su jednostavno uništili jedni druge. Bilo je nekoliko preživelih i nivo radijacije na celoj površini planete je podignut iznad ljudske tolerancije.

Ovo nije značilo da su svi preživeli bili trenutno osuđeni na smrt od radijacije, ali je značilo da rapidno propadanje mentalnih i bioloških funkcija, zajedno sa velikim brojem imutacija do kojih bi došlo u budućim generacijama, bi na kraju dovelo njihov nivo egzistencije  skoro na onaj zveri.

Na visoravni, u zemlji koju sada nazivate Tibet, šest naših letelica je sletelo sa svojim posadama. Održan je savet da se utvrdi šta, ako bi išta moglo da se uradi. Predloženo je da se pokuša odlazak do druge planete. Letelica koja je tada bila u upotrebi bila je sposobna za putovanje u svemir i često je korištena da dostigne visine od nekoliko stotina milja iznad površine zemlje.

Međutim, još uvek nije pokušano da se premosti jaz između planeta i članovi posade su bili daleko od sigurnosti da će se takav pokušaj pokazati uspešnim. Planeta koju vi sada zovete Mars bila je tada u poravnanju sa zemljom i u to vreme, uslovi na površini, temperatura, atmosfera, voda itd. su bili mnogo bolji za ljudski opstanak nego uslovi koje vaši astronomi danas prijavljuju. Održano je glasanje i članovi posade četiri letelice odlučili su da se kockaju  u nadi da će tako sačuvati barem deo  kulture rase.

Ostali članovi posada su verovali da će zbog visine visoravni na kojoj su se okupili i niskog nivoa radijacije koji je tamo postojao moći da nastave da žive u ovoj oblasti a da ne pretrpe kompletnu fizičku ili mentalnu degeneraciju kod sebe ili svojih potomaka. Oni su odabrali da ostanu.

Pošto mogu da vidim pitanje koje se oblikuje u tvom umu  objasniću da je ova rasa postigla savršeno izjednačavanje polova i oba su podjednako zastupljena u ovom savetu. Od četiri letelice koje su odabrale da krenu, tri su sigurno stigle na odredište. Ne postoji podatak u našoj istoriji o sudbini četvrte.

Tokom mnogih generacija sumorna borba za opstanak zahtevala je celokupno vreme i energiju ljudi. Ovo je bilo mračno doba nove rase i mi imamo relativno malo znanja o ovom periodu. Međutim, originalni članovi posade su odmah nakon dolaska na novu planetu sastavili pažljivo napisanu istoriju zemaljskih rasa ističići razloge njihove propasti.
Kroz vekove ova istorija je pažljivo čuvana. Poznata je kao ’Velika lekcija’ i prva je stvar koju naši mladi uče kada se pripremaju za aktivan život.

Kako je bitka za opstanak  postepeno dobijana razvoj materijalne nauke je ponovo zauzeo svoj normalan obrazac sa lekcijama iz prošlosti koje su konstantno bile pred našim ljudima uvek je održavana u odgovarajućem odnosu sa socijalnim i duhovnim vrednostima. Mi smo otkrili da sve tri nauke imaju iste osnovne prirodne zakone i mi smo daleko otišli u njihovom razumevanju.

Mi sada u biti ne zavisimo od planeta . Neke od naših letelica su veoma velike, sudeći po našim standardima. One su mnogo puta veće od vaših najvećih brodova. Mi možemo da proizvedemo sve neophodnosti i ugodnosti za naše fizičke živote unutar ovih letelica i pošto smo savladali problem energije nemamo potrebu da sletimo na bilo koju planetu osim povremeno da sakupimo sirove materijale za novu uzgradnju.

Zadovoljavanje naših fizičkih potreba sada zahteva vrlo malo vremena i truda. Zbog toga smo u mogućnosti da posvetimo većinu naših misli i energije na pomaganje onim rasama koje još nisu prošle kritičnu tačku u svom razvoju.“

„Možeš li mi dati neka određena uputstva?“ rehoh.
„Neku određenu informaciju koju mogu da prenesem bilo kome koga ubedim da sluša?“
„Skoro nema potrebe za tim,“ odgovri Alan.
„Vaši filozofi, i prošli i sadašnji su dali tvom narodu obilne instrukcije, obimnu mudrost, da im omoguće da obeleže odgovarajući kurs samo ako shvate apsolutnu neophodnost da je prate. Ako čovek sa povezom preko očiju juri prema litici veliki trud bi mogao biti da ga udaljimo od opasnosti. Međutim, ako bi povez bio uklonjen (mnogo lakši zadatak) dalji napor nije neophodan pošto će se čovek sam uvideti opasnost.

Postoji veliki broj izjava u vašim religioznim i filozofskim knjigama koje pokazuju da su vaši veliki mislioci kroz vekove bili veoma dobro svesni  opasnosti od koncentrisanja na materijalnu nauku. U prvoj knjizi vaše Biblije postoji priča o Vavilonskoj kuli, o rasi koja je izgubila iz vida duhovnu nauku u potpunosti i pokušala da dostigne boga radom sopstvenih ruku.
Pokušaj je završio, naravno, frustracijom i haosom kao što takvi pokušaji uvek završe. Razvoj socijalne i duhovne nauke postaje skoro automatski ako je vitalna neophodnost tog razvoja jasna svima.

Ako se svede na najjednostavnije termine, socijalna nauka je učenje o čovekovim odnosima prema sunarodnicima. Duhovna nauka je učenje o čovekovom odnosu prema Bogu. Neizbežna potreba za napretkom u obe ove nauke je iskrena želja za bolji razumevanjem. „

Nepravilan prevod biblije

„ Jedna od grešaka koja je napravljena u  prevodu vaše biblije bila je ta da reči ’ljubav’ i ’samilost’ su korištene kada su reči originalnog teksta zapravo značile ’razumeti’ i ’razumevanje’. U vašoj bibliji rečeno je da je najviša zaposvest od svih ;

“Voli Boga svoga svim svojim srcem, svom dušom svojom, svim svojim umom i svom svojom snagom”.

Prevod je trebao da glasi;

“Teži tome  da razumeš”.

Nema potrebe narediti čoveku da voli Boga. Ako čovek razume boga ljubav sledi neizbežno.
Postoji rečenica, ’Iako govorim jezicima ljudi i anđela a nemam ni milosrđa (razumevanja) ja postajem kao truba ili cimbal’. Očigledno je da bez obzira koliko čovek tečno može da govori, njegove reči nemaj pravo značenje ako ne razume ko o čemu govori.

Vaše knjige po filozofiji tvrde da čovek treba da voli svog komšiju i oprosti svojim neprijateljima. Naše kažu da ako čovek razume svog komšiju i njegov komšija razume njega, oni nikada neće postati neprijatelji. Razumevanje tvog prijatelja zahteva sposobnost da se staviš na njegovo mesto i da vidiš stvari kako ih on vidi. Postoji velika razlika izeđu znanja i razumevanja.

Sedište znanja je u glavi ali je sedište razumevanja u srcu.

Vitalna potreba tvog sveta danas je jednostavno  razumevanje između ljudi vaših nacija. Postoji malo prednosti u primirju, paktu ili garanciji između vlada ako nedostaje razumevanje među ljudima.

Vi ste razvili sredstva za brzu komunikaciju širom sveta putem vaših radija, televizije, telefona i telegrama. Zašto ova sredstva nisu upotrebljena u većoj meri za propagiranje razumevanja među nacijama. Istina imate nekoliko radio stanica koje su posvećene zadatku širenja istine ali njih je vrlo malo i program koji one prenose se sastoji uglavnom od propagande.

Propaganda je samo sredstvo za ’prodaju’ drugim osobama ili nacijama ideje ili smera delovanja za koje vi verujete da treba da se prati.
Ono što ljudi vašeg sveta moraju da prepoznaju je da su potrebe i želje, nade i strahovi svih ljudi na zemlji zapravo identični. Kada ova činjenica postane deo svačijeg razumevanja onda ćete imati sigurnu bazu za stvaranje ’Jednog Sveta’ o kojem vaši političari govore tako olako a vaši duhovni lideri tako čežnjivo.

Narod tvoje nacije kroz vašu vladu troši bilione dolara svake godine lečeći simptome bolesti. Vi trošite desetine biliona godišnje u pripreme za globalni konflikt koji, ako dođe, će samo dokazati da je bolest postala fatalna. Ako bi samo 10% ovog novca i truda bilo utrošeno za napad na samu bolest za nekoliko godina ta bolest bi bila izlečena.

Industrije vaših nacija oslobođene od neophodnosti proširivanja polovine njihovog vremena i energije za proizvodnju sredstava za uništavanje bi podigle standard života svih na vašoj planeti do tačke u kojoj bi bili potpuno oslobođeni od potreba. Sa oslobođenjem od potreba dolazi oslobođenje od straha i vaša civilizacija bi sigurno prošla kritičnu tačku u svom razvoju.

Vaše najbolje doba, vaše Zlatno Doba leži pred vama. Samo treba da prođete kroz odgovarajuća vrata.

Dao sam ti onoliko instrukcija koliko si sposoban da upiješ u ovom trenutku. Učini sve što je moguće da naše reči približiš pažnji tvog naroda. Ako budeš napredovao mi ćemo te kontaktirati ponovo. Kao što sam rekao ranije mi nećemo niti želimo da namećemo naše znanje ili našu kulturu tvojoj rasi, niti možemo da se lično pojavimo pred tvojim ljudima dok ne bude dovoljno dokaza da većina to želi. Ovo je daleko od istinitog trenutno.

Napuštam te sa citatom iz vaše filozofije,
„Ispitajte sve stvari. Držite se onih koje su dobre.“
Zbogom, Dan. Daj sve od sebe“

P.S.  
Dao sam sve od sebe da vam prenesem poruku tačno kako je data meni. Možda će se čitaocu učiniti da je slikovita i možda skoro opora u nekim pasusima. Kritika može da bude da je trebala biti obimnija i da je više pojedinih podataka dato. Međutim, napisana je kako sam je ja primio i pošto ja nikada nisam imao prednost bilo kakvog specijalizovanog obučavanja ni u teologiji ili sociologiji bilo bi veoma prepotentno sa moje strane da ovu poruku ispunim mojim mišljenjima i ograničenim znanjem.

Ja ne mogu da preuzmem zaslugu za bilo koju vrednost koja može da se nađe u ovoj poruci ali sam obavezan da prihvatim odgovornost za sve greške u njoj ili za nedostatak  logičke doslednosti u njenom predstavljanju.

DANIEL W. FRY

AUTOR ORION

Izvor Joshua

Za vas odabrao Miro-sinj

• Prethodno
• Sljedeće