Utorak 20 Studeni 2018

Pretraga

Blogovi

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

com_contact_contacts

ISTINA O SOJI – PERFIDNA FORMULA ZA GLOBALNI GENOCID? II. dio

21 Kol 2009
Zvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivnaZvjezdica neaktivna
 

KAKO SE GENETSKI MODIFICIRA SOJA

gmoKrižanje biljaka kako bi se dobile neke poželjne osobine - stoljećima je stara metoda. Od poželjnih osobina se najčešće očekuju brz rast, otpornost na viruse, otpornost na herbicide, insekte, štetočine itd. Stoljećima su se tako križali roditelji po želji, pa odabrani potomci, pa njihovi potomci... i to je podrazumijevalo dug period da bi se došlo do željenog rezultata. Nije bilo miješanja gena različitih vrsta, već samo srodnih. Jer to nije ni bilo moguće po Božjim zakonima budući da vrste zato i postoje da se ne bi miješale i stvarali se Frankensteini. Ali, sotonistička filozofija ne mari za prirodne (božje) zakone pa su suvremeni genetičari (čim su prodrli u tajne gena) počeli stvarati upravo Frankensteine. GM hranu u Americi popularno zovu frankenfood.


Biljke u koje je ubačen gen neke druge vrste nazivamo transgenim biljkama ili genetski modificiranim (GM). Kod njih je genetska osnova izmijenjena dodavanjem jednog ili više gena porijeklom od drugih organizama korištenjem tehnike rekombinantne DNK.
Zanimljivo je da se često i ne zna čime se gen soje modificira. EU ima najveću bazu podataka genetske strukture svih biljaka. Ipak ostala je misterija s kojim molekulama je kompanija “Monsanto”, najpoznatiji proizvođač GM usijeva rekombinirala njen DNK.

Jedna molekula je definirana kao molekula biljke maćuhica (dan i noć), drugi je od žohara (!!!), a treći je ostao TAJNA.


Vjeruje se da je korišten gen žohara jer su to najotporniji insekti na planeti (kao štakori i cijanobakterije) za koje se veruje da su u stanju preživjeti mnoge ekološke katastrofe, te budu dalji nastavljači života pomoću svojih neuništivih proteina.
Ipak, neka znanstvena istraživanja otkrivaju da i za njih postoji granica otpornosti, ali da je ona odložena  tako što se otrovi koje oni podnose manifestiraju tek kod daljih potomaka i ubijaju ih polako.


Žohari se smatraju štetočinama, ali znanstvenici su otkrili da one mogu biti veoma korisne kao prirodni agenti za kontrolu drugih neželjenih insekata u poljoprivredi.
Ubacivanje nekog drugog gena u biljku može se obaviti preko vektora kao što su virusi, plazmidi i transpozoni.


Što se tiče otpornosti na herbicide najviše se zahtjeva da budu otporne na glifosat i glufosinat-amonij. I tu je transgena soja veoma otporna, čak i kada se psrka glifosatom trostruko jačom dozom od uobičajene. Može se herbicidom uništiti sav okolni korov, ali ova biljka opstaje. I tako zaprašena možda “željno čeka” da se nađe u vašem hamburgeru ili hrani za bebe.


Drugi herbicid glufosinat-amonij izaziva inhibiciju, tj. kočenje rada enzima glutamin sintetaze i na taj način biljkama uništava biosintezu proteina. Podsjetimo da se inhibicija enzima događa kod ljudi koji konzumiraju soju.


Tolerantnost biljaka prema glufosinat-amoniju ostvaruje se korištenjem gena.
Za otpornost na insekte najčešće se koriste geni bakterije Bacillus thurigiensis. Tako ugrađeni geni ove bakterije transgenoj soji omogućavaju da luči toksine otrovne za insekte i zaštiti se od štetočina.

 

EKSPERIMENTI SA MIŠEVIMA


Već se zna i da su genetski poremećaji kod miševa hranjenih GM sojom drastični.
Tako je još u listopadu2005. za vrijeme jednog simpozija o genetskim modifikacijama koji je organizirala Ruska nacionalna asocijacija za genetsku sigurnost (NAGS) doktor biologije Irina Ermakova objelodanila rezultate istraživanja rađenih na njenom Institutu za više nervne aktivnosti i neurofiziologiju Ruske akademije znanosti. U ovom istraživanju je analizirana defektnost potomstva miševa koji su hranjeni genetki modificiranom hranom.


Naučnici su  dodali smeši za ishranu opitnih ženki miševa brašno iz sojinog zrna proizvedenog u kompaniji “Monsanto”, genetski modifikovanog kako bi bio otporan na njihove herbicide. Počeli su da im daju tu hranu dva nedelje pre parenja, nastavili da ih hrane za vreme trudnoće i za vreme dojenja. Drugoj grupi je data organska soja nemodifikovana) a treća grupa uopšte nije hranjena sojom.

gmo1
Svi mladunci ženki hranjenih GM sojom bili su uočljivo manji (oko 20 %). I unutrašnji organi su im bili manji, uključujući i mozak. Čak 55.6 posto hranjenih GM sojom je uginulo, dok je postotak uginuća onih koji su hranjeni organskom sojom bio 9. Oni koji uopšte nisu hranjeni sojom imali su smrtnost 6,8 procenata.

 Dva miša iste starosti. Desni je hranjen GM sojom. Čitavo leglo, dole, hranjeno GM sojom je zakržljalo i dezorijentisano.


BORBA NAUČNIKA SA KORPORACIJAMA

Sa navedenim rezultatima postavilo se pitanje među naučnicima kako su SAD uopšte odobrile da se GM soja nađe u ljudskoj ishrani.


Dr Ermakova je planirala i da nastavi sa svojim opitima, ali je ovaj projekat ostao iznenada bez sredstava i nisu dobili 70.000 dolara koliko im je bilo još potrebno. Tako je ovo istraživanje predstavljeno kao preliminarno.


Rezultati mnogih istraživanja, na žalost, nisu ni obelodanjeni. Da li je i to slučajno?
O tome sa kakvim se pritiscima i zastrašivanjima od strane moćnih kompanija suočavaju naučnici koji iznose podatke o štetnom delovanju GM useva zabeleženo je i u knjizi Džefrija Smita:“Seme obmane” objavljenoj 2003.


Tako je svetski vodeći predavač i ekspert za genetsko modifikovanje biljaka iz Velike Britanije, Arpad Puctaj, najpre oklevetan, a zatim otpušten sa pozicije istraživača u škotskom “Rowett Research Institute” kada je obelodanio rezultate istraživanja o bezbenosti GM hrane. Istraživanje su naručile kompanije koje proizvode GM soju, ali im se rezultat nije dopao. Iako je rad pomenutog instituta smatran nezavisnim, a naučnici uvereni da treba da budu objektivni, u šta je verovao i Puctaj, nije ispalo tako.
Rezultat ispitivanja nedvosmisleno je pokazao sve negativne implikacije jedenja genetski modifikovane hrane. Puctaj je odlučio da rezultate pusti u javnost i dobio je otkaz.


I vlade Bile Klintona i Tonija Blera u to vreme bile su na strani moćnih korporacija, pokušavajući da pomenuta istraživanja zataškaju, jer je Vašington već bio potrošio milijarde dolara promovišući GM useve i novu biotehnološku revoluciju koja će promeniti svet (!) I, naravno korporacijama doneti ogroman profit. Životi i zdravlje ljudi očito nemaju takvu vrednost.

Pominje se i slučaj Injacija Čapele, ekologa i mikrobiologa sa Univerzitata Berkli u Kaliforniji.
Naime, Čapela i njegov diplomirani student, Dejvid Kvist su otkrili 2000. veliku kontaminaciju meksičkog kukuruza sa GM varijetetom, uprkos zabrani vlade da se ovi varijeteti mogu mešati.  Kukuruz je u Meksiku svetinja i tu je postojbina nekoliko stotina prirodnih varijeteta kukuruza koji se sasvim prirodno međusobno ukrštaju.

 Čapela i Kvist su testirali varijetete u više od deset mesta u Oaksaki i otkrili 6 posto biljaka kontaminiranih sa GM semenom. Oksaka je na dalekom jugu pa je Čapela znao ako se kontaminacija proširi tamo, ona će se proširiti po čitavom Meksiku, jer trgovinski sporazum NAFTA  (praktično objedinjuje SAD, Meksiko i Kanadu) dozvoljava potpuno uvoz kukuruza iz SAD koji sadrži do 30 posto GM varijeteta. Sada je sve vodilo ka tome da se taj iznos udvostruči i tamo gde GM kukuruza nije bilo uopšte, uskoro bi ga bilo svuda.

 
 gmo2

Prestižni žurnal „Nature“ složio se da objavi Čapelin nalaz, iako je jedan tada visoki funkcioner za poljoprivredu Meksika tražio od Čapele da to ne čini uz pretnju da će Čapela biti  odgovoran za svu štetu nanetu meksičkoj agrokonomiji. Protiv Čapele je pokrenuta i medijska hajka, kako bi ga kao naučnika omalovažili.


Kampanja protiv njega se nije fokusirala samo na ovo otkriće, već i na rezultate još jednog otkrića koje je bilo mnogo ozbiljnije. Čapela je otkrio da kontaminirani GM kukuruz ima oko 8 fragmenata od Ca VM promotera koji stvaraju nestabilne „vruće tačke“. One uzrokuju da se geni biljke komadaju i rasprskavaju i onda se ti delići rasejavaju kroz genom biljke gde, dokazano, uništavaju napore (navodne) da se spreči unošenje GM useva zemlju.


Čapela je ipak delimično uspeo da objavi neke od nalaza, zbog čega je "Monasnto" angažovao profesionalnu PR agenciju kako bi ga kao istraživača u medijima maksimalno klevetali i diskreditovali. Zbog toga je na loš glas došao i sam Berkli Univerzitet, koji je odlučio da mu uskrati profesorsko nameštenje.


Samo dve nedelje nakon što je magazin “Nature” pod pritiskom delimično demantovao ono što  je već objavio i izvinio se čitaocima zbog iznetih neistina i nekompetetnosti autora (Čapele) došlo je do zvanične objave meksičke vlade o masivnoj genetskoj kontaminaciji tradicionalnih meksičkih varijetata kukuruza u Oksaki i susednoj državi Pueblo.

Čak 95 posto testiranog kukuruza je bilo zagađeno i to „brzinom nikada ranije zabeleženom“. Ova je objavljeno kao udarna vest u Evropi i Meksiku, ali je ignorisano u Kanadi i SAD.

soja, genocid, GMO, hrana, genetski, modificirana, hrana


Napisala: Ivona Živković

WMD hosting

wmd dno

Registracija

Zahvaljujemo Vam na registraciji!